Izvor: BKTV News, 27.Dec.2012, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozoni preti balkanizacija
Kriza evrozone trajaće još godinama i preti joj balkanizacija privrednih aktivnosti i bankarskih sistema, upozoravaju stručnjaci. Već tri godine kriza evra ne preti samo raspadu evrozone, već i propasti čitave Evropske unije.
Premda je pritisak finansijskih tržišta zasad malo popustio, dugoročno rešenje krize i dalje ostaje egzistencijalni prioritet za EU. Postavlja se pitanje – hoće li Unija preživeti?
Odgovor leži u tome što se podrazumeva pod Evropskom unijom. Ukoliko se misli samo na političke organe – Evropsku komisiju, Evropski parlament i Evropski sud pravde, institucije stare pola veka, tada je odgovor da.
Ali šta je sa zajedničkim tržištem? Ponovno bi se uvele granice, bankarstvo i finansijski sistemi bi se balkanizovali, a radnici ne bi mogli više slobodno da se kreću, smatraju trojica stručnjaka, Žan Klod Piri, bivši direktor pravne službe u Savet EU, Beri Ajhengrin, profesor ekonomije i politologije na Berkliju, i Nurijel Rubini, analitičar i profesor na Stern univerzitetu u Njujorku.
Beri Ajhengrin upozorava da će kriza evrozone sasvim sigurno potrajati.
“Kriza će se vratiti. Ako ne pre predstojećih nemačkih izbora, onda nakon njih. Južna Evropa nije učinila dovoljno kako bi povećala svoju konkurentnost, dok severna Europa nije uložila dovoljno napora da pogura taj zahtev”, ocenjuje on.
“Dužničko breme prisutno je i dalje, a evropska privreda ne uspeva da postigne rast. Širom evropskog kontinenta produbljuju se politički razdori. Zbog svih tih razloga, opasnost od kolapsa evrozone nije prošla. Koja god članica evrozone da se strmoglavi, to će podstaći ekonomski haos i gnev susednih zemalja. Kako bi se zaštitile, vlade će zatvoriti svoje granice da bi sprečile izliv svog kapitala. Opet će postojati svaka zemlja za sebe”, predviđa Ajhengrin i navodi nekoliko mogućih scenarija.
“Evropa može ili da krene napred, u dublju integraciju, ili unazad, prema nacionalnoj suverenosti. Njeni čelnici, i u ovom trenutku njeni ljudi, treba da odluče. Samo od njihove odluke zavisi budućnost evra i Evropske unije’, zakljuje Ajhengrin.
Recesija se sa periferije širi ka jezgru
Nurijel Rubini, s druge strane, ocenjuje da su rizici sa kojima se suočavala evrozona nešto ublaženi nakon leta, ali da ekonomski uslovi periferije evrozone i dalje ostaju nestabilni.
“Periferija pokazuje malo znakova oporavka. Štaviše, recesija je sa periferije počela da se širi i po jezgru evrozone – smanjuje se francuska proizvodnja, a čak je i nemačka privreda zakazala jer rast dva glavna nemačka izvozna tržišta ili opada (ostatak evrozone) ili usporava (Kina i ostatak Azije)”, podseća Rubini.
“Nastavlja se balkanizacija privredne aktivnosti i bankarskih sistema, a strani investitori beže iz periferije i traže utočište u jezgru, dok nivoi privatnog i javnog duga rastu do neodrživosti”, pojašnjava on.
Prema njegovim rečima, fundamentalna kriza evrozone nije rešena i Evropu čeka još jedna godina u kojoj će morati da se nosi sa svim postojećim rizicima koji bi 2014. mogli da dobiju još gori oblik.
“Nažalost, kriza evrozone će najverovatnije ostati sa nama još nekoliko godina, propraćena restrukturiranjem duga i napuštanjem evrozone”, zaključio je Rubini.
Evropske zemlje isuviše male za svet
Bivši direktor pravne službe u Savetu EU, Žan Klod Piri, da evropske zemlje individualno nemaju nikakve šanse na evropskom tržištu.
“Danas, u doba visoko konkurentne globalne ekonomije, evropske zemlje relativno male veličinom, sa stanovništvom koje stari i sa prevelikim dugom, u kombinaciji s nedostatkom energetskih resursa u opasnost dovode visok životni standard i velikodušnu socijalnu politiku. Individualno, evropske zemlje ne mogu da se takmiče sa rastućim tržištima, potrebna im je snažna Unija koja će se suočiti s izazovima koje nameće globalizacija”, smatra on.
Piri naglašava kako arhitektura evrozone nije dugoročno održiva.
“Evropa s dve brzine zato je najbolje rešenje za budućnost Evropske unije”, zaključio je on.
Izvor: B92
Tweet
