Izvor: B92, 25.Okt.2011, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrozona otpisuje 60% grčkog duga
London/Atina -- Zvaničnici evrozone predložili su konzorcijumu međunarodnih banaka da otpišu 60 odsto grčkog nominalnog duga, kako bi se stabilizovala ekonomija te zemlje.
Ukoliko banke ne odreaguju na ovaj predlog, evropski pregovarači će morati da pokrenu varijante prinudnog reprogramiranja. Banke su ranije bile spremne da dobrovoljno otpišu najvise 40 odsto grčkog duga, dok je EU insistiala na otpisu najmanje 50 procenata.
Privatni investitori, banke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i privatni sektor bi morali da imaju ozbiljno učešće u procesu kako bi se dužnički teret Grčke sveo na prihvatljiv nivo u dugoročnoj perspektivi.
"U julu je bilo reči o 21 odsto, ali to očigledno nije dovoljo. Otpis bi morao da bude znatno veći, oko 50, 60 procenata, koliko sada i tražimo", citira agencija Blumberg premijera i ministra finansija Luksemburga Žan Klod Junkera, predsednika Evrogrupe (radne grupe ministara finansija evrozone).
Akcije grčkih banaka su u ponedeljak izgubile na vrednosti u proseku 20 procenata. U prethodnih mesec i po dana iz grčkih banaka je povučeno oko pet odsto depozita ili 9,5 milijardi evra.
Francusku, Međunarodni monetarni fond, Evropsku centralnu banku, međutim zabrinjava mogućnost da tako oštar stav zemalja evrozone o otpisu grčkog duga može da aktivira mehanizam osiguranja obveznica (credit default swops) i izazove paniku investitora sličnu onoj koja je usledila posle kraha "Leman Braders", piše Fanjenšl Tajms.
Sa durge strane visoki nemački zvaničnik je za taj dnevnik izjavio da pregovarači nastoje da izbegnu "kreditni slucaj" koji bi se okvalifikovao kao bankrot sa svim proizilazećim posledicama.
Junker je naglasio da bi otpis morao da bude na dobrovoljnoj osnovi i bez prinudnog reprogramranja grčkog duga. "Ukoliko budemo zahtevali prinudni otpis, dobićemo takozvani kreditni slučaj i tada će sve da propadne", precizirao je luksemburški premijer.
On je dodao da će u slučaju da banke ne odreaguju na pregovore, evropske vlasti morati da razmotre i varijante prinudnog reprograma.
"Ne isključujem ovu varijantu, ali je ne želim, zbog njenih ozbiljnih posledica, ne samo po Grčku, koja će bankrotirati. Posledice će biti ozbiljne i za sve ostale zemlje evozone, ali ne možemo dozvoliti bankama da nas vuku za nos" rekao je čelnik Evrogrupe.
Izvršni direktor Međunarodnog finansijskog instituta (Institute of International Finance) koji zastupa interese banaka, Čarls Dalara je u ponedeljak izjavio da postoje granice onoga što investitotri "smatraju za dobrovoljno".
Delimičan otpis grčkog duga je "neizbežno, ali ne i pozitivno rešenje", izjavio je sinoć za atinsku televizijsku kuću Mega zamenik grčkog premijera Teodoros Pangalos, dodajući da grčka vlada mora da obezbedi što manji otpis.
Prema izveštaju eksperata MMF, EU i ECB neophodan je otpis 60 odsto grčkog duga, kako se ne bi povećalo visina pomoći EU i MMF, ograničena sa već dogovorenih 109 milijardi evra. U slučaju otpisa 50 odsto nominalne vrednosti obveznica pomoć će morati da se uveća na 114 milijardi evra, što je pet milijardi više od sume dogovorene u julu.
Bez otpisa 50-60 odsto grčkog duga, ukupne potrebe Grčke za stranim pozajmicama mogle bi do kraja ove decenije da premaše 250 milijardi evra, piše FT pozivajući se na ekpert "trojku" (MMF, EU, ECB). To je dva puta više od finansijskog paketa dogovorenog na julskom samitu EU, ističe se u tajnom izveštaju "trojke".
Po najgorem scenariju, potrebe Grčke bi mogle da u tom periodu narastu na cak 444 milijardi evra, navodi se u izveštaju. Takav nivo državnog duga ne može da podnese ekonomija zemlje, čiji je pad značajno dublji nego što se ranije prognoziralo.
