Izvor: Blic, 01.Dec.2010, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski parlament odobrio ratifikaciju SSP
STRAZBUR - Odbor Evropskog parlamenta (EP) za spoljne poslove (AFET) usvojio je danas izveštaj o napretku Srbije koji je pripremio izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, i odobrio ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Srbije i Evropske unije.
Proces usvajanja rezolucije o Srbiji i ratifikacija SSP u EP završiće se na plenarnoj sednici Parlamenta u januaru 2011. Prilikom usvajanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izveštaja i ratifikacije SSP Kacin je rekao da je "ovo važan trenutak za integraciju zemalja
Zapadnog Balkana u EU.
Hrvatska privodi kraju pregovore o pridruživanju, dok će Crna Gora ovog meseca postati "zemlja kandidat" za članstvo u EU, što je, kako je ocenio, veoma pozitivan razvoj događaja za ceo region koji Srbija treba da iskoristi.
"Pozdravljam poruke srpskih vlasti da se ova pitanja veoma ozbiljno shvataju i nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti biti svedoci vidljivog napretka."
Podsećajuči na značaj SSP za sam proces pridruživanja Zapadnog Balkana, Kacin je ocenio sporazum daje EU i zemljama kandidatima politički i pravni okvir za međusobne odnose, koji su značajno doprineli stabilnosti u regionu.
"Potpisivanjem SSP perspektiva članstva u EU postaje opipljiva, a pregovori o pristupanju u domašaju" , zaključio je Kacin,
"Sada kada je upitnik Komisije predat premijeru Cvetkoviću, Vlada Srbije treba da učini dodatne napore i postigne rezultate u saradnji s Haškim tribunalom i predstojećem dijalogu sa Prištinom", rekao je Kacin i dodao da reforma pravosuđa, takođe, predstavlja veliki izazov.
"EP smatra važnim doprinosom stabilnosti na Zapadnom Balkanu odluku Saveta ministara EU da se učini novi korak ka članstvu Srbije u EU i poziva sve članice EU da što pre ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom", navodi se u predlogu rezolucije koju je danas praktično bez rasprave prihvatio
Spoljnopolitički odbor EP.
Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin je, obrazlažući predlog rezolucije, naglasio da je to najpovoljniji dokument za napredak Srbije ka EU i izrazio nadu da će to "pokrenuti ubrzane reforme u Srbiji koje će se okončati članstvom u Evropskoj uniji".
U tom dokumentu se ističe da su nastavak dosad uglavnom dobro sprovođenih reformi, ali i poglavito puna saradnja s Haškim sudom, reforma pravosuđa i bitka protiv korupcije glavni dalji nužni pravci delovanja srpske vlade na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
U dokumentu "Proces evropske integracije Srbije", kako se navodi, "stavlja se do znanja da su moćni i nezavisni mediji od najveće važnosti za demokratiju" i traže "mere da se zajamči nezavisnost medija od političkih pritisaka ili drugih upliva".
Evropski parlamentarci podvlače da zahtev Saveta ministara EU Evropskoj komisiji da sačini "Mišljenje" o spremnosti Srbije za kandidaturu za članstvo u EU "predstavlja povoljan znak Srbiji da pospeši reforme".
U tekstu koji će potom biti usvojen na plenarnom zasedanju parlamenta EU, ukazuje se na to da je "puna saradnja s Haškim sudom ključni uslov za napredak Srbije ka članstvu u EU".
U rezoluciji EP se pozdravlja usvajanje statuta Vojvodine, uz zalaganje za bolje finansiranje njene autonomije, a poziva se i na "više političkih napora da se izađe u susret težnjama albanske manjine u dolini Preševa za većom lokalnom autonomijom".
Takođe se naglašava da "Srbija i dalje primereno odgovara na zahteve Haškog suda" i "podvlači da jedino hapšenje i izručenja dvojice preostalih optuženika Hagu može biti smatrano uverljivijim dokazom o punoj saradnji".
Evropski parlamentarci takodje "pozivaju da se ulože predaniji napori da se oni uhapse kako bi mandat Suda mogao biti ispunjen", a posebno traže da se "preispita tekući postupak (traganja za optuženicima), u skladu s preporukama Haškog suda".
U nacrtu rezolucije, koju je sačinio izveštač EP za Srbiju Jelko Kacin, pozdravlja se i spremnost Beograda da pokrene dijalog s Prištinom "u EU okviru". Takođe se naglašava važnost regionalne saradnje za "pomirenje i dobre susedske odnose" i poziva Beograd da "tome pristupi predusretljivo", uz omogućavanje da se nađu "praktična i održiva rešenja za zastupljenost Kosova u regionalnim forumima".
Pozdravlja se, isto tako, rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici i poseta srpskog predsednika Borisa Tadića Vukovaru i odavanje pošte žrtvama u Ovčari "kao novi podstrek dobrim susedskim odnosima Srbije i Hrvatske".
Parlamentarci EU ukazuju na važnost ukidanja evropskih viza za srpske državljane i "pozivaju srpske vlasti da primene odgovarajuće mere i sve napore da se ograniče mogućnosti zloupotreba tog režima oslobođenog viza".
"Evropski parlament prima na znanje reformu pravosudja, traži nove odlučne mere kako bi se zajamčila nezavisnost i nepristrasnost sudija, a rad sudova bio delotvorniji", dodaje se u dokumentu.
Predočava se da neizabrane sudije imaju pravo da se žale "i stavlja do znanja da je protiv politizacije tog postupka". S tim u vezi se "podseća da napori za delovanje pravne države moraju biti prioritet za vlasti, pozdravlja napredak u suzbijanju korupcije", ali upozorava da je "korupcija još uvek raširena" u Srbiji.
Od vlasti u Beogradu se zato traži i da pruže "svu političku i administrativnu podršku Agenciji za borbu protiv korupcije", da unesu dopune u zakon o finansiranju političkih stranaka i podvlači da je restitucija - povraćaj nacionalizovane imovine, važna etapa u primeni pravde.
Evropski poslanici "pozdravljaju napore da se ukloni nasleđe delovanja bezbednosnih službi u prošlosti", i posebno ukazuju na "nužnost daljih reformi na sektoru bezbednosti, naročito u cilju lustracije, pojačanog parlamentarnog uvida i nadzora nad delovanjem bezbednosnih službi".
Takođe "skreću pažnju vlastima da je omogućavanje javnog uvida u arhive tajnih službi nužno za uspešno pomirenje u regionu, posebno kad su u pitanju zločini počinjenih tokom i posle Drugog svetskog rata".
Posvećena pažnja manjinama
Održavanje parade homoseksualaca u Beogradu je ocenjeno kao doprinos poštovanju manjinskih grupa, izraženo žaljenje zbog nasilja i ranjavanja mahom pripadnika policije, uz "upozorenje na to da su u nasilje upleteni ekstremisti imali podršku određenih političkih stranaka i uglednih verskih ličnosti".
Evropski parlament ističe napredak u reformi srpske državne uprave, mada ukazuje i na nužnost da se ojača njen kapacitet i koordinacija na sektoru integracije u EU. Pohvalne ocene evropski parlamentarci daju policijskoj reformi i saradnji sa susednim i državama EU.
EP navodi da je Srbija zemlja s najvećim brojem izbeglica i traži od Evropske komisije da "iskoristi sve političke poluge upliva na kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU da se uklone prepreke za povratak izbeglica".
.jpg)
