Izvor: Politika, 17.Nov.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropske lekcije Ruskoj Federaciji
Evropski zvaničnici nastoje da izlaz iz krize koja je teško uzdrmala EU pronađu kod istočnog suseda
Evropska unija spremna je da pomogne modernizaciju ruske države. Ali, zauzvrat, istočni sused mora u tom procesu da se „demokratizuje i postane predvidivi partner u međunarodnoj i energetskoj politici. Jedino tako Rusija može da nađe svoje mesto u demokratskoj Evropi i da koristi slobode i blagodeti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje ovaj savez pruža svojim članicama”.
Sve pomenuto stoji u jednom dokumentu koji su sačinili šefovi diplomatija Nemačke i Poljske – Gvido Vestervele i Radoslav Sikorski – a odnosi se na zajedničku poziciju u vezi sa razvojem opšteevropske politike prema istočnom susedu. Nemačko-poljski predlog, koji je u javnost pustio varšavski dnevni list „Gazeta viborča”, trebalo bi da se nađe na stolu i ostalih evropskih ministara inostranih poslova na predstojećem skupu u Briselu.
Vremena su teška, EU mora da izađe iz finansijske krize u koju je zapala ukoliko želi da opstane kao zajednica država i da i dalje funkcioniše u tom smislu. Ali Unija u tom poslu mora da vodi računa i o Rusiji, o njenim interesima, potrebi za novim tehnologijama, savremenijim poslovanjem, tržištima van „starog kontinenta” koja samo kroz saradnju sa unijom može da obezbedi, većem uticaju na globalnom finansijskom tržištu...
Postavljati uslova bilo kome čija podrška ti je važna, čini se, nije pravi put za saradnju. A upravo takav je nacrt dokumenta koji su sročili Vestervele i Sikorski. Oni, naime, od Moskve traže „garancije međunarodne bezbednosti, funkcionisanje pravne države, poštovanja ljudskih prava, slobodu medija, poštovanje demokratskih vrednosti”… isto ono što je Rusiji zamerano u vreme ideološke konfrontacije od pre nekoliko decenija.
Dvojica ministara smatraju da se Rusija, od sovjetskih vremena do danas, i posle svega kroz šta je prošla po raspadu SSSR-a, nije promenila – ni za jotu. Čak da je nemačko-poljski dvojac i u pravu, misliti da će na taj način da odobrovolje Moskvu i od nje izvući neku paru, teško da je dobra taktika.
Šta hoće Vestervele i Sikorski?
Tražeći od Rusije garancije u pogledu međunarodne bezbednosti, kao da zaboravljaju da je zapadni vojni savez NATO, u čijim akcijama učestvuju i vojnici njihovih zemalja, na sebe samovoljno preuzeo ulogu svetskog policajca. Nedavno je generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen čak zatražio da ova organizacija svoje akcije sprovodi i bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, što je do sada bilo obaveza.
Kada od Rusije traže da funkcioniše kao pravna država zaboravljaju da ovom zemljom upravljaju oni koji su izabrani na opštim izborima, jednako kao u Nemačkoj ili Poljskoj. Sadašnja ruska duma (parlament) i šef države poverenje građana su dobili 2007, odnosno 2008. – i niko ozbiljan tu odluku nije doveo u pitanje.
Poštovanje ljudskih prava je nešto nejasnija kategorija, ali posle bombardovanja Srbije od strane NATO-a 1999, između ostalog i uz učestvovanje Nemačke i Poljske, kao i posle nedavnog uništavanja Iraka i Libije, teško da dve pomenute zemlje mogu da se nazovu šampionima brige o ljudskim pravima.
Sloboda medija je takođe nešto o čemu je moguće polemisati. Malo ko može pisanje moskovskog dnevnog lista „Komersant”, ili program televizije NTV, da okvalifikuje kao – prodržavne. To bi zaista bila uvreda za tamošnje novinare, a reč je o najuglednijim ruskim glasilima. Uzgred, „Komersantom” i NTV-om rukovode njihovi vlasnici, jednako kao i u zapadnoj demokratiji.
Rusko društvo svakako nije idealno, ali koje to danas jeste. Upravo stoga, a u situaciji kada mnogi svetski analitičari strahuju od mogućeg raspada EU baš prema modelu propasti Sovjetskog Saveza iz 1991, izgleda da je plan dvojice ministara smišljen ne zato da bi Evropi bilo lakše, nego da se domaćoj javnosti skrene pažnja sa sopstvenih problema.
„Demokratizacija” Rusije, prema planu Vestervele-Sikorski, sigurno neće finansijska zaduženja pojedinih članica EU smanjiti preko noći? Niti će roba koja se proizvodi u zemljama EU biti konkurentnija u odnosu na kinesku ili neku drugu dalekoistočnu? Na kraju, teško je poverovati da će evropski radnici, čak i da se Rusija „prilagodi” zahtevima ministarskog dvojca, pristati da im se ubuduće za isti rad plaća manje.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 18.11.2011.
