Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Feb.2016, 11:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropske fotelje i balkanski jezici

Pristupanje Evropskoj uniji podrazumeva da se zemlja koja joj pristupa u mnogo čemu menja: menjaju se njeni zakoni, regulative, uredbe koje manje ili više direktno utiču na život svakog "običnog" čoveka. Ipak, i Unija se u toj priči donekle menja: ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što sa svakom novom članicom, u njene institucije ulaze novi ljudi i novi jezici. U slučaju Srbije, čak i ta dva pitanja - koja su obično jednostavna za rešavanje - biće verovatno komplikovanija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nego inače. 

Pregovaračko poglavlje 34, koje se bavi pitanjem institucija, jedno je od tehnički najjednostavnijih. Kada je u pitanju bila npr. Hrvatska, ono je otvoreno je i zatvoreno u samo jednom danu (5. novembra 2011). Ne zato što su predstavnici ove države bili izuzetno kooperativni ili spremni, već naprosto zato što od njih nije zavisilo ništa.

U okviru ovog poglavlja, o kojem se razgovara na kraju pregovaračkog procesa (kada je sigurno da država kandidat pristupa Uniji), razmatra se kako će i u kojoj meri nova članica učestvovati u radu Evropskog saveta i Saveta ministara Evropske unije: odluka se donosi ne samo o broju predstavnika u svakom od tih tela, već i o rasporedu i računanju njenih glasova.

Stupanjem u Uniju, svaka članica takođe stiče pravo da ima predstavnike u Evropskom parlamentu, da imenuje sudiju u Sud EU, da joj guverner nacionalne banke učestvuje u radu Evropske centralne banke, da ima "svoje ljude" u Evropskom revizorskom sudu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu, Komitetu regiona, kao i u Savetu guvernera Evropske investicione banke i Naučno-tehničkom odboru Evroatoma.

Ovde će biti naročito zanimljiv izbor članova u Parlament EU, pošto je u pitanju jedini predstavnički organ građana i građanski evropske zajednice - jedini, dakle, o čijem se sastavu odlučuje ne iza zatvorenih vrata i na manje ili više poštenim konkursima, već na biralištima.

Ako znamo kakva je jagma za poslaničkim klupama u srpskom parlamentu, možemo samo da zamišljamo kako li će tek to izgledati kada se "takmičari" budu nadmetali za evropske plate, dnevnice i privilegije.

Osim toga, zanimljivo je i to što u Parlamentu nisu svi podjednako zastupljeni: države s najmanje stanovnika imaju i najmanji broj predstavnika. Takve su, recimo, Malta i Luksemburg, koje imaju svega šest predstavnika: ako to uporedimo s ukupnim brojem poslanika (a trenutno ih ima 764), jasno je da one, bar formalno-pravno, nemaju baš mnogo uticaja ni na šta.

Vrlo važna tema u okviru Poglavlja 34 jeste i jezik: svaka članica, naime, ima pravo da njen jezik postane i jedan od zvaničnih jezika EU, da pravna regulativna postoji na tom jeziku, odnosno da njeni predstavnici u evropskim institucijama mogu bez problema da razumeju ono čime se bave.

Pošto je Hrvatska za sada jedina država članica iz ovog regiona, situacija je za nju jednostavna - hrvatski jezik priznat je kao izvorni jezik osnivačkih ugovora, uz 23 druga. Šta će se, međutim, dogoditi kada u EU uđu Crna Gora, Srbija ili BiH? Da li će se Unija zaista baviti angažovanjem ko zna koliko prevodilaca nadležnih za jezike koji se vrlo dobro razumeju u sve četiri države? Ili će se ići linijom manjeg otpora i sve to staviti pod kapu BHS (bosansko-hrvatsko-srpskog) kakav je upotrebi u Hagu, ili pak BHSCG (bosansko-hrvatsko-srpsko-crnogorskog)? I, konačno, kako će na to reagovati svaka od ovih država?

Ove dileme vrlo su daleko od nas - toliko daleko da se čine i pomalo bizarnim, ali nije zgoreg imati u vidu da će pre ili kasnije Srbija biti prinuđena da odlučuje da li će se kao "pijan plota" držati poziva na ćirilicu kao službeno pismo, odnosno srpski kao službeni jezik, ili će prihvatiti da je u jezičkom smislu samo deo famoznog regiona.

Za sada, domaći sajtovi i drugi izvori decidno tvrde da će dokumenta EU morati da budu prevedena na srpski i ispisani ćiriličnim pismom, dok se crnogorski na primer, već pomalo ograđuju i pripremaju svoje čitaoce na mogućnost da budu svrstani u kontigent BHSCG jezika.

Imajući u vidu da se u našem slučaju sva poglavlja, pa i ona najjednostavnija, do besmisla komplikuju i svakim danom usložnjavaju, nadležni bi zato već sada mogli da se dogovore kako će pristupiti problemu evropskih institucija i sporazumevanja unutar njih: kako će se i ko birati i kojim će se jezikom služiti.

U protivnom, moglo bi da nam se desi da se jednog lepog dana, kada budemo na domak višedecenijskog cilja, međusobno pobijemo oko briselskih, luskemburških i strazburških fotelja, i to na jeziku koji je svima dobro poznat, ma kojim se imenom zvao.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...