Izvor: Politika, 30.Dec.2012, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska unija ipak jedina opcija
Nikad više srpskih partija i političara nije bilo za ulazak u Evropsku uniju. Premijer Ivica Dačić proglasio je proteklog jula predsednika Srbije Tomislava Nikolića „evrofanatikom”, a taj epitet sve češće pripisuju i njemu i Aleksandru Vučiću, prvom potpredsedniku vlade. Nasuprot tome, pokazuju istraživanja javnog mnjenja, narod nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije bio toliko evroskeptičan kao sada.
To nije čudno, jer većina političara zna da je to ipak jedini put Srbije, a nije čudno ni što građani negoduju, jer ih pogađaju nepravde kojima međunarodna zajednica izlaže Srbiju, kao što im ne prijaju procene da u EU sada niko ne želi nove članice, poput tvrdnje nemačke kancelarke Angele Merkel da EU godinama neće primati nove članice, jer je sada sve podređeno učvršćivanju monetarne unije.
Svetlana Logar, iz Ipsos strateškog marketinga, kaže da ne bi rekla da narod nije za Evropu.
„Pad na oko 40 odsto opredeljenih za ulazak u EU je trenutan i do toga je došlo zbog oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju. U decembru se procenat već popeo na 50 odsto, a pre ove oslobađajuće presude bilo je 60 odsto opredeljenih za ulazak u EU. Dobar deo građana posvećen je evropskom putu”. Ona kaže i da se u nekoliko proteklih godina retko moglo čuti nešto pozitivno o EU, ali da građani ipak podržavaju uniju.
„Veći procenat je za EU, manji je protiv i postoji jedan broj neopredeljenih”.
Strateški marketing desetak godina redovno prati broj opredeljenih za EU.
„Posle smene Miloševićevog režima i povratka u međunarodnu zajednicu iz izolacije, za ulazak u EU glasalo je i do 80 odsto građana. Isto toliko opredeljivalo se za EU posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. I dolazak „Fijata” i „Evrosonga” u Srbiju podigli su raspoloženje građana za EU. Međutim, proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine dovelo je do pada želje građana da se uđe u EU. Dalji pad beleži se u 2009. godini, jačanjem svetske ekonomske krize, ali vrlo brzo dolazi do porasta jer su ukinute vize”, objašnjava Logar.
„Postoji jezgro od 43 do 45 odsto građana koji su za EU. To je minimum ispod kojeg se nije padalo. Čim nešto poveća optimizam, skače želja za ulaskom u EU. Odnos za i protiv varira u zavisnosti od okolnosti. Ivica Dačić i Aleksandar Vučić su proevropski orijentisani, kao i vlada, i to sigurno može da doprinese povećanju procenta za ulazak u EU”, kaže Svetlana Logar i dodaje:
„Odnos prema Evropi je racionalan, a prema Kosovu je emotivan. Evropa i jeste racionalan put naše države. Naši građani podržavaju reforme, a to bi trebalo raditi i da nije Evrope. EU je izložena negativnim ocenama kada se iz nje iseljavaju naši građani ali ipak je svima neka od zapadnoevropskih zemalja model kako bi trebalo živeti”.
Ognjen Pribićević, iz Instituta društvenih nauka, smatra da je normalno to što je narod razočaran standardom, uslovljavanjima, dešavanjima oko Kosova.
„Politička elita ima odgovornost jer ima znanje i to ih, kao i geografija, upućuje na EU. S druge strane, EU nam pravi probleme, ali je ipak najbliže i najbolje rešenje. Sa EU imamo 56 odsto ekonomske razmene, a dobili smo i donacije vredne više od dve milijarde evra. Zato Srbija nema izbora, mada bi nas neki ljudi radije videli u organizaciji afričkog jedinstva”.
Pribićević kaže da Srbija nema druge opcije osim EU. Nemamo kapaciteta da budemo neutralni. Vučić i Dačić se rukovode realnošću i obavezom da se ide u tom pravcu. Tu nema izbora. Narod je u svim zemljama takav, ali mora znati identitet i geografiju – odnosno gde pripada.”
Branko Radun, politički analitičar, kaže da iako je kod nas bilo dominantno proevropsko opredeljenje, sada postoji problem pa je i predsednik države izrazio malo razočaranje evrointegracijama.
„Predsednik izražava evroskepticizam i to mora nekako da se reši. Ali, većina stranaka je bar deklarativno za EU. Naši političari imaju proevropsku priču, a javnost će postati proevropska, ili će političari postati evroskeptici. Dominantno stanovište elite je proevropsko, ali kod ostalih to nije slučaj. A do evroskepticizma je došlo jer se čini da nam je članstvo sve dalje i nada da će Srbija dobiti članstvo je maglovita.”
Radun kaže da ima mnogo političkih i finansijskih problema u EU pa se govori i o propasti evrozone.
„Nemačka je saopštila da neće biti proširenja EU za izvesno vreme, pa je skepticizam normalan i realniji od optimizma političara. Ništa ne vredi ni da dobijemo datum za početak pregovora o pristupanju Srbije EU, jer su pristupni fondovi sve manji i tanji. I članice EU su više protiv unije i to je normalno. Na primer, u Sloveniji je ulaskom u EU deo radnih mesta bio ugašen, deo je i otvoren, ali protesti izgledaju kao kritika tranzicije. Menja se raspoloženje prema EU, i pad poverenja zasnovan je na pitanju kada ćemo biti primljeni i koliko ćemo imati koristi od toga. Nemačka, koja sve to finansira, nije raspoložena da tu skoro vidi Srbiju.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 30/12/2012
