Izvor: Vostok.rs, 17.Okt.2012, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska unija i opšteevropska stabilnost
17.10.2012. -
Dvodnevni samit EU koji se otvara u četvrtak u Briselu postaće u punom smislu reči krizni. Ne samo u pogledu izrade antikriznih finansijskih mera, već i sa tačke gledišta intenziviranja kriznih pojava u samoj organizaciji. A sve to preti rastom nestabilnosti u Evropi u svetu u celini – smatra naš analitičar Petar Iskenderov.
U novijoj istoriji novopečenog Nobelovca još nije bilo manifestacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u kojoj bi tako tesno bili prepleteni politički i ekonomski sižei. Politika u pogledu Sirije Irana, perspektive proširenja same EU, rast separatizma u njegovim sopstvenim redovima, konačno, budućnost zone evra, sva ova pitanja zahtevaju skorije, efikasno i dugoročno rešenje. Inače žalosne posledice mogu da budu ne samo uvlačenje EU u veliki regionalni vojni konflikt ili bankrotstvo Grčke, Portugalije ili čak Španije, već i izlazak organizacije iz redova ključnih svetskih faktora.
Kako bi se sprečio sličan razvoj događaja, EU predstoji da koncentriše napore na svojoj sredozemnoj falangi. To će omogućiti ne samo finansijski oporavak organizacije, već i suprotstavljanje jačanju centripetalnih tendencija, raskol linijom Sever-Jug. I glavna uloga u rešavanju datog zadatka može da pripada čak ne ekonomskoj lokomotivi EU koju predstavlja Nemačka, već njenom geopolitičkom partneru Francuskoj, istakla je u razgovoru za glas Rusije ekspert Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Nadežda Arbatova.
- U okviru promena koje se dešavaju u EU ne treba očekivati nekakav slom ili revidiranje ose Pariz-Berlin. Očuvanje vodeće uloge Nemačke i Francuske u EU sasvim je moguće. Ipak upravo predsednik Francuske Fransoa Oland može da postane snaga koja će cementirati obuhvaćenu krizom Južnu Evropu. Slična perspektiva se čini sasvim mogućom.
Nije slučajno to što je glavno pitanje predstojećeg samita EU biti finanijska situaicja u zoni evra i perspektive spasavanja njenih problematičnih zemalja. Ali izgradnja jedinstvene Evrope je projekat ne samo ekonomski, već i politički – podsetio je šef sektora za političke integracije Evropskog instituta RAN Nikolaj Kavešnjikov.
Sa jedne strane, vrlo veliki problem za EU predstavlja okolnost da broj relativno siromašnih zemalja u njenom sastavu raste i ubuduće će nastaviti da raste. Ipak, sa druge strane ove države od početka nisu smele da se ostavljaju iza praga EU. Jer EU je između ostalog politički projekat. A ideja evropske integracije podrazumeva objedinjenje svih evropskih država – i bogatih i siromašnijih.
Uoči aktualnog samita EU uticajni izraelski list Mariv vrlo oštroumno, ali sa punom osnovom, napomenuo je o jednoj, po njegovim rečima, poznatoj pojavi: Kada ozbiljne, vrlo ozbiljne ljude mole da donesu odluku političkog karaktera, svi ranije postojeći racionalni argumenti razbijaju se u param-parčad.
Izdanje je uputilo ove reči članovima Nobelovog komiteta, koji su dodelili nagradu za mir za tekuću godinu EU. Naravno, data odluka bila je doneta za ukupne zasluge EU u poslednjih 60 godina. Zaista teško da će neko poricati da su danas odnosi Francuske i Nemačke bolji nego što su bili 40-ih godina. Ipak EU neće moći da reši današnje probleme, oslanjajući se samo na prethodne zasluge. Ostaje ipak da se nadamo u racionalizam, ili bar u intuiciju prvih lica koja će se okupiti 18. oktobra u Briselu.
Izvor: Glas Rusije
