Izvor: Glas javnosti, 08.Avg.2010, 07:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska komisija traži da Srbija menja budžet za 2010
BRISEL - Evropska Komisija je ocenila u svom najnovijem izveštaju, sačinjenom za internu upotrebu članova "vlade EU", da Srbija mora da unese izmene u budžet za 2010. godinu kako bi izbegla rast budžetskog manjka.
U izveštaju izvršnog tela EU navodi se da su znaci privrednog oporavka država zapadnog Balkana polovinom ove godine "oskudni", sa izuzetkom "nešto boljeg" stanja u Srbiji.
Autori izveštaja iznose podatke da je domaća tražnja slaba, kao i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << nezaposlenost ne jenjava - a "zbog toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona", navodi se u internom izveštaju Komisije u Briselu.
Analitičari EK, sastavljači izveštaja, smatraju i da "značajno ohrabruje" to što je u regionu zapadnog Balkana došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije, što pokazuju podaci za Hrvatsku, Makedoniju i Crnu Goru.
Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjivanju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska, pre svega, moraju ići na reviziju budžeta, jer će manjak biti još veći.
Evropska komisija je već ranije među važne ciljeve pridruživanja zemalja zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova.
Po pitanju mera za smanjenje budžetskih deficita, Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), i ističe da Srbija i još neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavale budžet.
Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država Zapadnog Balkana "rak rana" sve većeg spoljnog i državnog duga.
To je, međutim, nametnulo i pitanje da li Zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka.
U suštini, u EU se smatra da evropski model izvlačenja iz svetske recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji.
Taj model insistira posebno na uvođenju jedinstvenije ekonomske politike za praktično sve članice EU, uz dugoročne nadzirane mere kresanja budžetskih deficita i javnih dugova.
