Izvor: Studio B, 07.Jan.2011, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropska godina volontiranja
Evropska unija sutra će zvanično otvoriti godinu volontiranja, čiji cilj je da se građani 27 zemalja članica podstaknu da volontiraju, ali i da se ta oblast bolje uredi zakonom.
Istovremeno potrebno je da se volontiranje bolje prepozna kao korisno i da se izdvoji novac za volonterske organizacije i pokrivanje troškova volontera. Procenjuje se da 100 miliona Evropljana volontira i da oni doprinose između 0,5 i 5 odsto bruto domaćeg proizvoda zemalja članica, preneo >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << je portal Euraktiv Srbija (www.euractiv.rs). Volontiranje bi trebalo da doprinese oporavku privrede EU.
Godina volontiranja zvanično će biti otvorena konferencijom u Budimpešti, glavnom gradu zemlje koja u prvih šest meseci ove godine predsedava EU. Nakon toga, kroz svaku zemlju članicu će proći "turneja" evropske godine volontiranja koja će trajati najviše 14 dana. U okviru godine volontiranja biće održane i četiri međunarodne konferencije - o priznavnju volontiranja, o njihovim zaslugama, o jačanju volonterskih organizacija i o budućim izazovima.
Program "turneje volontiranja" trebalo bi da omogući povezivanje i razmenu iskustava volontera, ali i da doprinese rešavanju problema u domenu volontiranja. Među izazovima su, kako se navodi u dokumentima Evropske unije, manjkavosti u zakonima kojima se uređuje volontiranje i neusaglašenost među zemljama članicama, kao i manjak informacija i nadzora tog sektora.
Problemi su i način priznavanja rada i iskustva volontera, kao i obezbeđivanje novca za rad volonterskih organizacija, troškove i osiguranje volontera u trenutku kada većina zemalja smanjuje javnu potrošnju. U pojedinim zemljama problem je i stav javnosti prema volontiranju.
"Volonteri često rade bez ikakvog priznanja i vezanih ruku. Želomo da im odamo priznanje i da im odrešimo ruke", najavila je potpredsednica Evropske komiije Vivijan Reding (Viviane) u decembru na predstavljanju Evropske godine volontiranja. Ona je najavila da će biti razgovora sa poslodavcima da više vrednuju volontiranje.
Prema rezultatima istraživanja Evrobarometar, objavljenog u novembru 2010, 30 odsto Evropljana volontira. Od toga 34 odsto to čini u nekoj sportskoj organizaciji, 22 odsto u kulturne, obrazovne ili umetničke svrhe, 17 odsto u humanitarnoj organizaciji, 16 odsto pri nekoj crkvi, 13 odsto u sindikatu, dok jee po manje od 10 odsto njih angažovano na pomoći starima, u stručnoj organizaciji, političkoj stranci ili nekom drugom vidu volontiranja.
Prema podacima tog istraživanja, u volontiranju su najaktivniji Holanđani - 54 odsto - dok su najmanje aktivni Grci - 12 odsto. Od zemalja regiona istraživanjem su obuhvaćene Hrvatska i Makedonija, koje su ispod evropskog proseka od 29 odsto građana koji volontiraju - u Makedoniji 20 odsto a u Hrvatskoj 16 odsto. Te podatke bi, međutim, trebalo uzeti sa izvesnom rezervom budući da se shvatanja o tome šta se podrazumeva pod volontiranjem razlikuju od zemlje do zemlje.
Istraživanje je pokazalo da je među ljudima sa izraženim interesovanjem za politiku 45 odsto volontira, što je znatno više nego među onima koje politika uopšte ne zanima - 18 odsto. Takođe, procenat osoba koje volontiraju znatno je viši kod onih koji smatraju da pripadaju visokim društvenim slojevima nego među onima koji bi se svrstali nisko na društvenoj lestvici. Volontiranju su skloniji obrazovani od neobrazovanih i zaposleni od nezaposlenih.
Procenjuje se da se na svaki evro uložen u volontiranje vrati pet evra. Udeo volontiranja u bruto domaćem proizvodu najniži je u Slovačkoj, Poljskoj i Grčkoj - ispod 0,1 odsto BDP, a najviši u Austriji, Holandiji i Švedskoj između 3 odsto i 5 odsto, podaci su Evrobarometra. Srbija je u maju 2010. dobila zakon o volontiranju.
