Izvor: Deutsche Welle, 09.Sep.2014, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropljani razočarali Amerikance
SAD sa pažnjom prate sastanak ministara odbrane zemalja EU koji u Milanu raspravljaju o aktuelnim krizama u svetu. Ali Vašington od EU uzaludno traži veći vojni angažman, smatra Miodrag Šorić.
Očekivanja Amerikanaca od ministara odbrane Evropske unije lako mogu da se sažmu u nekoliko reči: više novca za naoružanje. To Vašington od svojih saveznika traži već godinama. Evropski partneri >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << trebalo bi da za odbranu izdvajaju dva odsto od bruto-domaćeg proizvoda. Velika Britanija izdvaja čak 2,4 procenta, ali skoro sve druge zemlje članice Unije su daleko ispod granice. Među njima i Nemačka.
Zbog krize u Ukrajini Vašington veruje da sada ima jedan argumenat više, kako bi izvršio pritisak na evropske saveznike. Konačno, Kremlj je proteklih godina bitno povećao budžet za naoružanje. Taj primer NATO mora da sledi, smatra Obamina administracija.
Ta očekivanja ponovo bi mogla da budu izneverena. Ministri odbrane, tokom neformalnog susreta u Italiji, teško da hoće i mogu da izdvoje više novca za naoružanje jer privreda EU pokazuje znake slabosti. Novca nema, pa čak ni u Nemačkoj, u kojoj je, u poređenju s ostalim zemljama, ekonomska situacija još i dobra. Ako nemačka vlada ne bude odrešila kesu, kako da se to očekuje od drugih zemalja-članica.
Miodrag Šorić, DW
Razloga za paniku međutim nema, uprkos krizi u Ukrajini. Države članice NATO ukupno izdvajaju mnogo više novca, nego što Moskva troši za svoje rakete, tenkove i puške. Ruska privreda beleži rast zbog visokih izdataka za odbranu. Ironija sudbine pokazuje: još su šefovi Komunističke partije u vreme Sovjetskog saveza pravili greške jer su previše investirali u armiju, a premalo u modernizaciju privrede.
Ali, neće samo Amerikanci biti istinski nezadovoljni ishodom susreta ministara odbrane u Milanu. I Ukrajinci bi mogli da se razočaraju. Kijev se nadao da će mu, ako ne NATO, aonda pojedine njegove članice isporučiti oružje kako bi mogao da se odbrani od separatista na istoku Ukrajine.
Ali čak ni Poljaci nisu mogli da se na to odluče. Na ratištima u Donjecku i Lugansku takve isporuke oružja ionako ne bi ništa promenile. Ruska vojna premoć je frapantna. Isporuke oružja sa Zapada, za Kijev bi samo značile dodatno dolivanje ulja na vatru. A to niko ne želi – ni Evropska unija ni Sjedinjene Američke Države.
Da li je NATO ostavio Ukrajinu na cedilu?
Da li je NATO ostavio Ukrajinu na cedilu? Na zapadu Ukrajine mnogi će to tako doživeti. Za njih će biti gorka spoznaja da se, kako se čini, Putinova računica isplatila. NATO je odbrambeni savez, a Ukrajina nije njegova članica. Niko neće da zbog Ukrajine rizikuje atomski rat s Rusijom.
Ministri odbrane Evropske unije će u Milanu Amerikancima izaći u susret na drugi način, recimo u borbi protiv terorističkih trupa „Islamske države“ (IS). Nemačka i druge zemlje će Kurde i iračku vladu nastaviti da pomažu u borbi protiv islamista, čak i na duže staze. Zapadne tajne službe usko će sarađivati s ciljem da od ratnika IS sa britanskim, američkim ili nemačkim pasošem ne zapreti opasnost, kada se vrate u svoje zapadne otadžbine.
Ali Zapad će i dalje ostati nemoćan po pitanju kako izaći na kraj sa „Islamskom državom“ u Siriji. Američki vazdušni napadi, ukoliko ih Obama naredi, oslabili bi islamiste, ali ih ne bi porazili. Takozvana „Slobodna sirijska armija“ egzistira trenutno više u lobijima skupih hotela u Parizu ili Istanbulu, nego na prašnjavim ratištima. U Siriji se IS može efikasno suzbiti samo uz pomoć predsednika Bašara el Asada. Ali Bela kuća se toga plaši.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
