Izvor: Press, 22.Maj.2013, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropi su potrebne skromnije države
"Javna potrošnja na nivou članica EU ne samo da nije smanjena, već je naprotiv porasla od 2007", ocenio je francuski ekonomski analitičar Maren Mas.
Prema rečima ekonomiste instituta Molinari, u svim raspravama o pozitivnim rezultatima mera štednje navodi se uvek gotovo jedini adut zasnovan na statističkim podacima o smanjenju prosečnog budžetskog deficita bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama EU od 2009. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << do kraja 2012. sa 6,9 odsto na četiri odsto.
Kritičari mera štednje, ovaj podatak, međutim, koriste da bi objasnili zašto je Evropa još u recesiji i zašto nezaposlenost ne jenjava.
Razlog recesije prema oceni francuskog ekonomista leži u činjenici da se drakonske mere štednje svode se na smanjenje budžetskog deficita i povećanja poreza, a ne i na redukciju javne potrošnja, koja je, naprotiv, u proteklih tri godine na nivou EU porasla za 6,3.
Samo je nekoliko zemalja, među kojima su pre svega Grčka i Portugalija, smanjile javnu potrošnju od 2009, ali ne i u odnosu na 2007. Zapravo, politika povećanja poreza, kako objašnjava ovaj ekonomista, dovodi s jedne strane do smanjenja deficita državnog budžeta ali s druge strane do rasta javne potrošnje.
Povećanje poreza od 2009. od 12,9 odsto na evropskom nivou, prema podacima evropskog Zavoda za statistiku Evrstata doveo je do udvostručenja javnih rashoda.
Ukoliko program štednje shvatimo u užem smislu kao skup mera primenjenih radi smanjenja budžetskog deficita, onda politiku štednje možemo smatrati krivcem za krizu, objašnjava francuski analitičar.
Međutim, ako mere štednje shvatimo kao skup mera koje se odnose na štednju na svim nivoima uključujući i javnu potrošnju, onda one ne mogu biti uzrok krize jer do njihov primene nije ni došlo u pravom smislu reči, smatra Mas.
"Evropi su potrebne skromnije države. Ne samo u pogledu manjeg budžetskog deficita već i u pogledu sređivanja tržišta rada i ostalih strukturnih reformi koje će dati podstijcaj preduzetrnicima i privatnim investitorima", dodao je ekonomista.
"U Evropi se neće stvoriti uslovi za stabilan privredni rast sve dok težište mera štednje ne bude pomerano sa građana i preduzeća na države", zaključuje Mos.
Potrebne mere za smanjenje budžetskog deficita
Izvor: Beta, 23.Maj.2013, 13:24
BEOGRAD, 23. maja 2013. (Beta) - Misija Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) je upozorila da bi deficit državnog budžeta Srbije, ako se ne promeni fiskalna politika, ove godine mogao da premaši osam odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP),.
