Izvor: B92, 07.Dec.2014, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Evropa tone u nesigurnost"
Nije slučajno da postoje reakcije na politiku koju je institucijama EU nametnula Nemačka, čak i u moćnim zemljama poput Francuske i Italije. Stekli su se uslovi za radikalno prestrojavanje unutar Evropske unije.
Koalicija radikalne levice (Siriza) važi za trenutno najjači politički blok u Grčkoj. Njen uspon je samo refleks šire ekspanzije radikalnih levičarskih i desničarskih partija koju su pokazali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovogodišnji izbori za Evropski parlament. Prava zvezda i najprepoznatljivije lice Sirize svakako je njen predsednik Aleksis Cipras, koji je ovih dana boravio u poseti Srbiji.
"Uspeh nije samo moj, nego pripada Sirizi i udruženim snagama radikalne levice. Od početka izbijanja krize bili smo kritični prema merama štednje, takozvanom stezanju kaiša. Predvideli smo njihovu propast i destruktivni efekat na ekonomiju i društvo, pa smo održali jedinstvo sa svim političkim i socijalnim snagama koje imaju isto mišljenje. Takođe smo iznova analizirali i redefinisali naša programska opredeljenja. Predstojeći izbori doneće istorijsku promenu ne samo za Grčku nego i za celu Evropu. Spremni smo da preuzmemo odgovornost na svim nivoima vlasti i posvećeno radimo na ostvarenju tog cilja”, odgovara na molbu Politike da prokomentariše sve češće prognoze analitičara koji ga vide kao sledećeg premijera Grčke.
Za razliku od većine levičarskih političara u Evropi, vi se zalažete za reformu Evropske unije i ne protivite se zajedničkom evropskom projektu. Kako planirate da sprovedete reforme koje najavljujete?
"Evropa tone u nezapamćenu političku, ekonomsku i socijalnu nesigurnost. Odgovor na ovakvu krizu ne može biti izolacionizam. Neophodna nam je reforma istorijskih razmera koja će preusmeriti EU s politike stezanja kaiša i obezbediti sveobuhvatno rešenje za problem zaduženosti, čime će se obezbediti da društvena kohezija i ljudske potrebe postanu veći prioritet od kratkoročnih zahteva tržišta. Drugim rečima, jedini pravi odgovor na današnju krizu je demokratska, socijalno odgovorna Evropa. Ovakav zahtev se u poslednje vreme sve više čuje „odozdo”, od evropskih građana, koji prevazilaze strah i nesigurnost i traže alternativne izlaze iz teške situacije. Verujem da će razvoj događaja uskoro sve više ići u tom smeru".
Izjavili ste svojevremeno "da je neophodno razbiti okvir ’merkelizma’ i nemačke hegemonije”. Na šta ste mislili?
"Ekonomska kriza u Evropi nije se negativno odrazila na sve zemlje. Neki su izvukli korist iz situacije i mislim da je očigledno na koga aludiramo. Moćni finansijski i ekonomski interesi koji dominiraju u Grčkoj su isti oni kojima se rukovodi politika kancelarke Merkel, čak i potpuno suprotno interesima nemačkih radnika. Ukoliko "grčki eksperiment”, zasnovan na niskim platama i penzijama, umanjenim socijalnim davanjima i visokoj nezaposlenosti, ne bude pobeđen na političkom nivou, biće u još većem obimu izvezen u ostatak Evrope. U to smeru nas vode surove mere štednje. I zbog toga nije slučajno da postoje reakcije na ovakvu politiku koju je institucijama EU nametnula Nemačka, čak i u moćnim zemljama poput Francuske i Italije. Stekli su se uslovi za radikalno prestrojavanje odnosa snaga unutar Evropske unije. Na taj način u evropskoj politici će se postići novi konsenzus čiji će glavni cilj biti izlazak iz krize".
Dok se Siriza i dalje suprotstavlja radikalnim merama stezanja kaiša i ne prestaje da govori o humanitarnoj krizi, upadljivo je da više ne pretite raskidanjem ugovora s Trojkom (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija). Umesto toga, spremni ste za pregovore i podržavate evro. Kritičari u tome prepoznaju znak šire transformacije koju Siriza sprovodi da bi došla na vlast…
"S ovim pitanjem se svakodnevno susrećemo u Grčkoj. S jedne strane, optužuju nas zbog beskompromisne pozicije, a s druge nam zameraju da pristajemo na previše ustupaka. Naša pozicija je jasna. Ukinućemo sve zakone na kojima je zasnovana politika štednje. Tražićemo rešenje i za problem dugovanja. Na toj osnovi ćemo pokušati da pokrenemo nove pregovore s našim partnerima, što će omogućiti Grčkoj da krene putem ekonomskog oporavka i da istovremeno izmiri svoje dužničke obaveze. Da beskompromisan stav koji Trojka pokazuje nikom ne koristi, to znaju svi. Nesposobnost pronalaska rešenja neće napraviti problem samo Grčkoj nego i celoj Evropi. Zbog toga smo o našem planu obavestili sve i najavili da ne nameravamo da sprovodimo nikakve unilateralne akcije".
Jedna od ideja koje zagovarate jeste i uvođenje drastičnog poreza na bogatstvo, kao efikasniji način za punjenje budžeta od stezanja kaiša srednje klase…
"U Grčkoj bogatstvo nije oporezovano. To je jedan od glavnih razloga zbog kojih grčka ekonomija ima ovako ozbiljne probleme i zbog čega je došlo do krize. Da bi se održao takav poredak koji odgovara velikom delu grčkog političkog establišmenta, ekonomski ciljevi se zadovoljavaju kresanjem penzija i minimalnih zarada, zatvaranjem bolnica i urušavanjem sistema socijalne zaštite. Oporezuje se roba široke potrošnje i najvažnije životne namirnice, kao i mali privrednici koji se gase sve više. Takva praksa se ne može nastaviti. Mi predlažemo pravedan sistem oporezivanja, gde će svako uplaćivati doprinos u državnu kasu shodno svom profitu i bogatstvu. Na taj način ne samo da ćemo moći da pomognemo i reformišemo sistem socijalne zaštite, nego ćemo i pokrenuti privredu".
Zalažete se i za ukidanje finansijskih privilegija za institucije poput Grčke pravoslavne crkve. Da li je ta ideja realna, imajući u vidu visoku poziciju crkve u društvu?
"Želeo bih da pojasnim da su naši prioriteti borba protiv humanitarne krize, ponovno pokretanje ekonomije i zaposlenosti. Na tom putu spremni smo na mnoge teškoće. Prisiljeni smo da se suočimo s njima i tu priču iznesemo do kraja. Bez sumnje, u Grčkoj ima još mnogo institucionalnih promena koje treba da budu sprovedene. Jedna je obezbeđivanje odvojenosti crkve i države. Verujemo da ova reforma može da bude sprovedena kroz održivi dijalog i dogovor s crkvom".
Partije levice postaju sve snažnije u pojedinim evropskim zemljama (Španija, Grčka, Slovenija). Da li je to signal da Evropa "skreće ulevo” i kakva bi u tom slučaju bila uloga Sirize?
"Skorašnji evropski izbori pokazali su da se nešto menja. Ne tako davno, bilo je nezamislivo dovesti u pitanje politički establišment u bilo kojoj evropskoj zemlji. Sada nove političke snage koje su potekle od socijalnih pokreta nezaustavljivo izbijaju u prvi plan. Tradicionalne, „mejnstrim” političke snage ne deluju sposobno da zadrže promenu u kontekstu duboke ekonomske i političke krize. Dakle, uslovi za promenu obećavaju. Promena je u rukama građana. U tom svetlu, solidarnost koja povezuje pokrete ima ogroman značaj. Svaki pozitivan korak koji se napravi u nekoj zemlji predstavlja pomak za celu Evropu. Siriza je na čelu ovih promena. Naš cilj je da, što je više moguće, doprinesemo stvaranju alternativnog političkog pokreta koji će "odozdo” promeniti Evropu".
Čest je, međutim, slučaj da levičarske partije, kad se primaknu vlasti, postaju manje radikalne. Što je veća mogućnost da formiraju vladu, sve češće im se spočitava da su postale „socijaldemokratske”. Šta je toliko sporno u konceptu socijaldemokratije iz ugla radikalne levice?
"Evropska socijaldemokratija dala je značajan doprinos nekim od najvažnijih društvenih dostignuća posle Drugog svetskog rata. Ipak, posle 1989. pristali su na značajan kompromis. Nazadovali su i postali deo šireg neoliberalnog političkog pokreta i promovisali politiku zasnovanu na oslobađanju tržišta bez ikakve kontrole i uništavanju socijalne države. Socijaldemokratija danas ispašta zbog tog kompromisa. Barjaci socijalne pravde koji su cinično bačeni u prašinu sada su u rukama levičara i socijalnih pokreta koji su ih podigli i oni danas predstavljaju neku drugačiju budućnost. Da bi ponovo imala održivu ulogu u formiranju evropske istorije, socijaldemokratija mora da se reformiše.
A što se tiče dela pitanja o odnosu levice i vlasti – da, uvek postoji rizik od bezuslovne integracije u sistem. Stoga društvo mora da kontroliše vladavinu levičara na svakom nivou i da sagledava njene posledice".
Na izborima za Evropski parlament takođe smo bili svedoci uspona radikalnih desničarskih partija. Neki nemački mediji spekulišu da ruski predsednik Vladimir Putin želi da osnaži svoju poziciju u EU uz pomoć ovakvih organizacija. Šta vi mislite o tome?
"Siriza se sve vreme protivila usponu ekstremnih ksenofobičnih partija i upozoravala da će neoliberalne mere štednje, kao i konzervativni pristup koji je godinama negovan u Evropi kroz „rat protiv terorizma” i koncept „tvrđava Evropa”, dovesti do jačanja ovih snaga. To što su se neke od ovih partija usprotivile uvođenju sankcija Rusiji i stvaranju hladnoratovske klime, ne znači da vidimo svet na isti način. Mi želimo spoljnu politiku koja bi se istinski zasnivala na miru i stabilnosti. Želimo EU koja bi zadržala posvećenost pluralizmu, verskoj toleranciji i ljudskim pravima za sve. Ne verujemo da nacionalizam treba da bude osnov za prioritete spoljne politike i ne verujemo u društvo koje je zasnovano na diskriminaciji".
Šta Siriza misli o krizi u Ukrajini? Ukoliko zaista dogodine formirate vladu, od vas će se očekivati da zauzmete stav u vezi s ovim pitanjem…
"Neprestano naglašavamo da ne doživljavamo diplomatiju u kategorijama slepog priklanjanja prioritetima moćnih regionalnih igrača. Od početka ukrajinske krize kritikovali smo pristup SAD i EU i ukazivali da je prisiljavanje zemlje da odabere između Rusije i Zapada – siguran recept za katastrofu. Ukazali smo na činjenicu da Sporazum o pridruživanju vodi uvođenju neoliberalnih mera koje će oslabiti umesto da ojačaju ukrajinsku ekonomiju, naročito na istoku zemlje. Kritikovali smo pasivan odnos EU prema fašističkim i neonacističkim snagama koje su izašle na ulice.
Uvereni smo da evropska bezbednost može biti građena jedino s Rusijom, a ne bez nje ili protiv nje. Principi međunarodnog prava su od ogromnog značaja za regionalnu i svetsku stabilnost i mir i ne mogu biti ostvareni u svetlu sankcija i trgovinskih ratova, hladnoratovske retorike i sve veće militarizacije. Zbog toga smo se protivili uvođenju sankcija Rusiji. Podržavamo primirje i implementaciju dogovora iz Minska uz aktivno učešće Oebsa, koji smatramo naročito važnom organizacijom za stabilnost regiona. Takođe bismo voleli da vidimo da se EU više uključi kao garant mira i bezbednosti".
Kako vidite proces proširenja EU na zapadni Balkan?
"Imamo pozitivno mišljenje o procesu proširenja, iako današnja politika EU ne promoviše vrednosti za koje se mi zalažemo. Unija ima važnu ulogu i u procesu pridruživanja pomaže zemljama kandidatima da unaprede vladavinu prava, demokratiju, zatim podržava borbu protiv korupcije… U isto vreme, EU, promovišući neoliberalne vrednosti, pospešuje privatizaciju i uništavanje socijalne države, kao i smanjenje zarada i penzija, što dovodi do socio-ekonomskog slabljenja zemalja umesto do njihovog jačanja".
Može li Srbija da očekuje podršku levičarskog bloka na putu ka EU?
"Evropska levica se protivi uniformnom pristupu za ekonomski razvoj svih zemalja, koji diktira logiku stezanja kaiša, kao i političkoj logici po kojoj ceo zapadni Balkan treba da bude tretiran kao grupa. Verujemo da svaka zemlja u regionu treba da se kreće na putu evropskih integracija u skladu sa svojim razvojem. To se, naravno, u velikoj meri odnosi na Srbiju i njen potencijal da brže sprovodi reforme. Ali, kao što sam već naglasio, problem su neoliberalne mere.
Srbija može od levice da očekuje podršku u pružanju otpora takvim merama, kao i u odupiranju pritisku da zadovolji politički motivisane zahteve za uvođenje sankcija Rusiji pre nego što uđe u EU".
