Izvor: B92, 27.Jul.2014, 16:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa se plaši Putinovog odgovora?

Brisel -- Evropska komisija je pripremila najteže, ekonomske sankcije Rusiji, o kojima do srede treba da se usaglase članice EU, a iz kojih bi bio izuzet sektor gasa.

Te mere bi, međutim, izazvale ekonomsku recesiju u Rusiji od 1,5 odsto u ovoj, a čak skoro pet odsto u idućoj godini, ocena je analitičara i medija u EU, koji upozoravaju i da bi Rusija mogla uzvratiti sopstvenim sankcijama Evropi i dovesti do ekonomskog rata koji bi uzdrmao i svetsku privredu.

Sankcije ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi mogle da se odnose retroaktivno na ranije sklopljene sporazume, kao što je isporuka bar jednog od dva francuska vojna broda Rusiji, ali bi "same okolnosti sankcija" uticale na izvodljivost projekta gasovoda Južni tok, utoliko pre što Evropska komisija traži da se ugovori Moskve i zemalja EU u tom projektu usaglase s evropskim propisima, rekli su izvori u Evropskoj komisiji.

Da je kriza u Ukrajini postala i svetski problem svedoči i pažnja u drugim delovima sveta, pa tako ugledni list Asia time iz Hong Konga, ocenjuje da je cilj SAD da preko ukrajinske krize "sabotiraju trgovinu Evrope i Rusije, prošire NATO na Ukrajinu, razbiju strategijsko partnerstvo Rusija-Kina" i svim merama spreče trgovinsko-ekonomsku integraciju Evroazije, počev od rusko-nemačkog partnerstva, pa do novih "puteva svile, od Kine do Rura, i zadrže Evropu pod hegemonijom Amerike". Bivši američki nacionalni savetnik za bezbednost Zbignjeg Bžežinski je u intervjuu tv mreži Si-En-En zatražio od Evrope da "stane na put Putinu" i upitao "ne želi li Evropa da postane satelit", uz upozorenje da je "položaj Rusije dramatično uzdrman", uz izglede da postane kineski satelit, dok Rusija samu sebe izoluje i diskredituje".

Neki zapadnoevropski mediji postavljaju pitanje kako će na ovu evropsku odmazdu uzvratiti Moskva i ocenjuju da bi "(ruski predsednik Vladimir) Putin mogao žestoko da udari pesnicom o sto i zavede sopstvene sankcije, uključujući i isporuke gasa", kako to prenosi italijanski list Republika. "Evropski stručnjaci i diplomate su osmislili sankcije koje ne pogađaju državne obveznice, gas i ekoploataciju nafte, što je od životnog značaja za Rusiju, ali i za Evropu", navodi Republika.

Drugi mediji i analitičari ukazuju na činjenicu da je u prvoj polovini ove godine došlo do bekstva 75 milijardi evra kapitala, a ruska centralna banka je podigla kamatu na 8 odsto da bi to sprečila, a pad vrednosti na ruskoj berzi je u šest proteklih meseci iznosio 7,8 odsto.

"Ali svi analitičari smatraju da će Rusija žestoko uzvratiti, što bi se moglo izroditi u trgovinski rat poguban za svetsku ekonomiju, koja se teško i neravnomerno oporavlja", navodi se u osvrtu španskog dnevnika Pais.

U izveštajima se tvrdi da "Berlin i neke druge evropske prestonice i dalje vrlo snažno veruju da bi se ove najteže sankcije mogle zaustaviti ako Moskva smanji zategnutost oko Ukrajine".

"Treći stepen sankcija", s obrazloženjem da Rusija i dalje pomaže separatiste na istoku Ukrajine, onemogućio bi prodaju akcija i obveznica ruskih komercijalnih banaka na evropskom tržištu kapitala, njime bi bila uvedena zabrana prodaje vojne i civilne tehnologije, kao i tehnologije za energetiku, a neposredna šteta ruskoj ekonomiji se procenjuje na preko deset milijardi evra.

Štetu bi, navode u Evropskoj komisiji, neumitno pretrpele, neke manje, neke više, i privrede članica EU, pa bi to smanjilo privredni rast evropske dvadesetosmorice za 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini, a u 2015. za 0,4 odsto.

Evropska unija je na ivici deflacije, mada bi povratni udar sankcija prema Rusiji otežao i onako spor i težak oporavak većine privreda u EU, pa su zato neke članice zatražile da Evropska komisija "savitljivije" prihvata mere budžetske štednje, što ionako traže Francuska i Italija.

Amerikanci koji su dosad zamerali naročito Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i još nekim članicama EU da su previše uzdržane prema postupcima Rusije u ukrajinskoj krizi, saopštili su da su vrlo zadovoljni prošle nedelje uvedenim dodatnim, kao i sad pripremanim ekonomskim sankcijama EU.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je kazao da "ove mere nisu cilj same sebi, već sredstvo da se pregovorima dodje do političkog rešenja ukrajinske krize - što je i dalje glavni prioritet EU".

Evropski diplomatski izvori su objasnili da Evropska unija želi da se, čak i po svoje interese štetnim merama, Rusija privoli na zaustavljanje sukoba i mirovno rešenje za Ukrajinu, dok Vašington zahteva da se Rusija "kazni i izoluje".

Londonski dnevnik Gardijan u osvrtu kaže da su "gnev i žalost odredili reagovanje na obaranje malezijskog aviona, pa je prirodna želja da se kazne krivci", ali se mora imati na umu da to nije bio ishod smišljenog čina , pa bi van pameti bilo da se zaključi da je time neko rukovodio, politički usmeravao".

Gardijan smatra da je "pravi problem u tome kako da se okonča rat" i zaključuje da SAD i EU sankcijama i drugim političkim potezima treba da "utiču na to da Putin izmeni svoje ponašanje i njegovo jasno vidjenje da ima pravo da utiče na zbivanja u Ukrajini".

Nastavak na B92...