Izvor: Politika, 20.Jan.2011, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa protiv Lukašenka
Beloruskom šefu države preostalo malo mesta za politički manevar. Kritike stižu i sa zapada i sa istoka
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko danas će po četvrti put biti inaugurisan na funkciju šefa države, samo dan pošto je Evropski parlament pozvao EU da usvoji sankcije protiv Minska zbog hapšenja velikog broja aktivista opozicije i tužbi protivkandidata opozicije na predsedničkim izborima.
Nastavak Lukašenkove vladavine koja traje još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 20. jula 1994, i koja je odavno okarakterisana kao jedina preostala tiranija na Starom kontinentu, počinje u lošim okolnostima.
Protiv njega je ustala maltene kompletna Evropa, i zapad i istok. Predložene sankcije podrazumevaju zabranu izdavanja viza i zamrzavanje računa u bankama u EU najvišim državnim i drugim odgovornim službenicima.
Sankcije zbog „falsifikovanja rezultata predsedničkih izbora od 19. decembra prošle godine“ trebalo bi da ostanu na snazi do puštanja na slobodu svih uhapšenih pripadnika opozicije.
Podsetimo, prema zvaničnom saopštenju beloruske Centralne izborne komisije, Lukašenko je osvojio 79,65 odsto glasova. Neslaganje sa ovakvim izveštajem prva je pokazala beloruska opozicija koja je, čim su zatvorena birališta, listom krenula u protestnu šetnju ka zdanju parlamenta u Minsku.
Reagovala je policija, počele su sukobi a u zatvoru je završilo oko 600 uglavnom pretučenih demonstranata, među kojima i pet opozicionih predsedničkih kandidata.
Lukašenko je kod kuće na trenutak možda i smirio strasti, ali reakcije koje su usledile iz inostranstva jasno najavljuju da beloruskoj izbornoj priči nije kraj.
Iz Poljske, kao najbližeg suseda, najavljeno je da se sprema otvoreni okršaj beloruskim liderom. Poziv je upućen i Vašingtonu. Amerikanci se podsećaju na ulogu koju su odigrali u revolucionarno vreme u Poljskoj, s kraja osamdesetih godina prošlog veka kada je svrgnut Vojćeh Jaruzelski. Od njih se sada traži pomoć i za svrgavanje Lukašenka.
U Varšavi su već sačinili listu beloruskih zvaničnika kojima će biti zabranjen ulazak u zemlje EU. Prema rečima predstavnika Unije u Rusiji Fernanda Valensuela, koje prenose moskovski mediji, pravljenje „crnih spiskova“ veoma je delikatan posao, ali se u EU radi na tome.
„Reč je o evropskoj zemlji i loša odluka, kakva god bila, mogla bi da prouzrokuje nesagledive posledice. To što se dešava u Belorusiji, krajnje je ozbiljno”, naglasio je Valensuelo.
Iako iz Brisela najavljuju sankcije, ponovo se pokazalo da za ovako složene situacije nemaju spreman odgovor. Do sada nije utvrđen zvaničan stav čak ni o rezultatima beloruskih izbora, niti je izražena zajednička volja da se tim povodom konkretno reaguje. „Politika EU u odnosu na Belorusiju je u potpunom haosu“, izjavio je pre mesec dana Jerg Forbrig, stručnjak za istočnu Evropu Maršalovog fonda u Berlinu. „Teško je predvideti kakvim rešenjima bi mogao da pribegne Brisel.”
Ono što bi u ovom slučaju moglo da ima ključnu važnost jeste činjenica da je Belorusija do sada delovala kao neka vrsta mosta između EU i Rusije. Preko ove zemlje idu ogromne količine nafte i gasa.
Belorusija je od Rusije godinama, po povlašćenim cenama, dobijala sirovu naftu koju je prerađivala i transportovala dalje ka evropskim potrošačima, uz značajan profit. Dve zemlje su članice Rusko-beloruske unije, saveza koji iz raznih razloga nije zaživeo ali ipak postoji.
U Evropi ne kriju da su veoma zainteresovani za liberalizaciju beloruske privrede, za ulaganja u tamošnju industriju koja, za sada, funkcioniše po sovjetskim principima. Ali, trgovinska razmena između dve strane umnogome je ograničena zahtevima EU da Minsk pokaže veću privrženost razvoju demokratije i političkih i ljudskih prava.
Upravo zbog narušavanja ovih prava „na čekanju“ je ratifikacija Dogovora o partnerstvu i saradnji koji je potpisan još 1995. Daleko se nije stiglo ni sa zahtevom Belorusije za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, podnetim 1993.
Brisel je, zbog Lukašenkove samovolje, isključio Belorusiju iz programa Evropske politike susedstva čiji je cilj stvaranje „prstena prijateljstva“ zemalja koje se graniče sa EU.
Iako je u 2008. izvoz iz EU u Belorusiju iznosio preko 6,3 milijarde evra, a uvoz iz Belorusije neznatno manje, ove brojke bi uskoro mogle drastično da se promene.
„Lukašenko je, praktično, sam sebi uveo žestoke ekonomske sankcije”, smatra Karl Bilt, šef švedske diplomatije. „Mnogi projekti saradnje sa Belorusijom su obustavljeni. Beloruski budžetski deficit je pozamašan i ukoliko Lukašenko namerava da, kao do sada, zajmi pare iz inostranstva, te kredite će morati i te kako skupo da plaća. Ispada da je on sam sebi uveo sankcije, i to vrlo delotvorne“, zaključio je švedski diplomata prilikom nedavnog susreta sa predstavnicima beloruske opozicije.
Pritisak raste i sa strane Rusije. Nije tajna da je jedna grupa beloruskih opozicionih prvaka boravila u Moskvi uoči predsedničkih izbora. Mada je dolazak u rusku prestonicu bio zvanično objašnjen kao neslužben, pomenuta grupa se sastala sa predsednikom Dmitrijem Medvedevom kojem su izneli razrađen plan ekonomske blokade Belorusije. Kakvi su bili rezultati tih razgovora, nije obelodanjeno.
Činjenica je da je Lukašenkova izborna pobeda i kod velikog suseda izazvala mnogo podozrenja. Ruski poslovni ljudi odavno merkaju Belorusiju kao budući poligon za ulaganje svojih para. Upravo toga se plaši Lukašenko. Ukoliko bi dopustio uvođenje kapitalizma, narušio bi socijalni mir koji sada vlada, a time bi i njegova upravljačka šema, zasnovana uveliko na izolovanosti zemlje, definitivno pala u vodu.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 21.01.2011.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
