Izvor: B92, 14.Sep.2011, 20:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa neće preživeti krah evrozone
Brisel -- Poljski ministar finansija Jacek Rostovski, čija zemlja do kraja godine predsedava Evropskoj uniji, upozorio je da ni EU ne bi dugo preživela raspad evrozone.
"Evropa je u opasnosti, a ukoliko dodje do raspada evrozone, EU neće moći da opstane, uz sve posledice koje je teško zamisliti", rekao je Rostovski.
On je apelovao na evroposlanike da po svaku cenu spasavaju Evropu i da ne žive u iluzijama da bi EU preživela raspad evrozone.
Koristeći statistike >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << švajcarskih bankara i analitičara, Rostovski je evroposlanicima predočio posledice dva scenarija - kada bi evrozonu napustila siromašna i kada bi to učinila bogata, velika članica.
Evro će krajem godine vredeti 1,30 dolara
Analitičari predviđaju da će zajednička valuta 17 članica Evropske unije vredeti krajem ove godine 1,30 dolara i da u naredna tri i po meseca predstoji pad usled sve teže dužničke krize u evrozoni i nemogućnosti političkih čelnika te grupacije da usvoje zajedničku strategiju za izlazak iz sadašnje situacije. Evro je, inače, prema dolaru najviše vredeo pre tri godine kada je na berzama premašio nivo od 1,61 dolara.
Ako bi evrozonu napustila siromašna, zadužena zemlja, njen BDP pao bi u prvoj godini od izlaska iz evrozone za 45 do 50 odsto, dok bi u narednim godinama nastavio pad od 10 do 20 odsto.
Izlazak iz evrozone za bogatu članicu značio bi pad njenog BDP-a za 20 do 25 odsto, dok bi u narednim godinama pad bio manji, oko 10 odsto godišnje. "To ne možemo da dopustimo", kazao je Rostovski.
On je pesmistički zaključio obraćanje evroposlanicima upozorenjem neimenovanog visokog menadžera jedne velike poljske banke koji je podsetio da se u istoriji nakon takvih velikih političkih i ekonomskih potresa u Evropi retko dešavalo da u roku od 10 godina ne izbije rat.
Rostovski je naveo da će "trenutna kriza, ukoliko nastavi da se širi na nepredvidiv način, imati ozbiljne posledice" i dodao da "ako kriza potraje još godinu ili dve, moramo biti spremni na udvostručavanje broja nezaposlenih u nekim zemljama, uključujući i najbogatije".
Barozo: Borba za političku budućnost
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo takođe je izrazio zabrinutost za krizu evrozone, naglasivši da se radi o "borbi za političku budućnost Evrope".
"Suočeni smo s najtežim izazovom u ovoj generaciji, radi se o borbi za političku budućnost Evrope, za evropsku integraciju kao takvu", rekao je on.
Biće evroobveznica, uprkos Nemcima
Barozo kaže da će zvanični Brisel uskoro predstaviti opcije za uvođenje evroobveznica, čijoj se emisiji oštro protive Nemačka i druge države kreditori sa severa Evrope. On je ipak upozorio da "to nije trenutno rešenje svih problema sa kojima se suočavamo i predstavlja element sveobuhvatnog pristupa daljoj ekonomskoj i političkoj integraciji".
Predsednik Evropske komisije pozvao je zemlje članice evrozone da primene mere usvojene 21. jula i sprovedu drugi plan za spasavanje Grčke od 160 milijardi evra, što koče Finska, Slovačka i Holandija.
On je takođe rekao da sa svoje strane "Grčka mora u potpunosti da sprovede svoj program ekonomskih reformi" za smanjenje budžetskog deficita, a EU treba da odobri plan jačanja zajedničke budžetske discipline o kome mesecima raspravljaju vlade i Evropski parlament.
Barozo je rekao da jedini način da evrozona dugoročno izađe iz krize jeste da se sprovede veća ekonomska integracija.
"Potrebno nam je više Evrope, ne manje Evrope, veća integracija je deo rešenja", rekao je predsednik Evropske komisije ali i dodao da se to "neće dogoditi preko noći".
On je kritikovao sadašnju tendenciju velikih zemalja, na čelu sa Francuskom i Nemačkom, koje žele da reše krizu između sebe tako što će se reformisati upravljanje u evrozoni.
Barozo je ponovo izvršio pritisak na vlade članica evrozone da ratifikuju drugi paket finansijske pomoći za Grčku u vrednosti od 160 milijardi evra, dogovoren u julu, ali čija je primena "zapela" zbog problema sa stavovima Finske, Slovačke i Holandije.
O evru žele da pregovaraju i nove članice
Članice Evropske unije (EU) koje još nisu uvele evro traže da se pri odlučivanju o reformama zajedničke evropske valute čuje i njihov glas. Grupa zemalja na čelu sa Poljskom nastoji da spreči da u zonu evra stupe po pravilima na čije donošenje nisu imale uticaj.
Poljska, Češka, Mađarska, Litvanija, Letonija, Bugarska i Rumunija su se, pri ulasku u Evropsku uniju, obavezale da će prihvatiti evro.
Evropljani hoće članstvo u EU, ali ne i u evrozoni
Većina Evropljana smatra da je članstvo u EU dobro za njihove zemlje, ali da evro ne donosi očekivane beneficije. Oko 67 odsto ispitanika u 12 zemalja EU ocenilo je da je "pripadanje EU dobro za ekonomiju" njihovih zemalja. S druge strane, samo 40 odsto ispitanih Evropljana smatra da je evro bio koristan za privredu u njihovim zemljama, dok 53 odsto anketiranih misli suprotno.
"Debata o budućnosti zone evra ne može da se ograničava samo na zemlje koje sada imaju zajedničku valutu", kaže poljski državni sekretar za evropske poslove Mikojal Dovgjelevič.
Lidere EU u narednim mesecima čekaju pregovori o tome kako poboljšati ekonomsko upravljanje zonom evra. Na predlozima rade predsednik EU Herman van Rompej sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom i predsedavajućim Evrogrupe Žan Klod Junkerom.
Francuska i Nemačka su pre izvesnog vremena došle na ideju da naprave ekonomsku vladu zone evra koju bi činili šefovi država i vlada svih zemalja u kojoj se plaća evrom, a na čijem čelu bi bio Rompej.
"S tačke gledišta zemalja, koje se trude da ispune uslove za uvodjenje evra, sada je od suštinskog značaja, da novi načini upravljanja Evropom jačaju njenu integraciju, a ne da je dele na dva različita tabora", rekao je poljski premijer Donald Tusk.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej kaže da će zemlje u kojima evro nije sredstvo plaćanja, a koje budu htele da daju neke predloge za poboljšanje ekonomskog upravljanja u zoni evra, imati za to priliku na oktobarskom samitu dvadesetsedmorke.
