Izvor: B92, 15.Maj.2013, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa gubi svoju mladost
Evropa -- Od snova mladih ljudi ostali su samo fragmenti. Kako politika ignoriše njihove potrebe, mladi moraju da se bore za svoja prava, navodi nemački list Špigl.
List piše i da Evropljani gube poverenje u Evropsku uniju i to s pravom.
"Evropa - to je bila velika ideja. Danas samo mizerija. Kriza je uzdrmala poverenje građana, pokazuju aktuelne studije. Šokantno je, da su najviše razočarani ljudi iz zemalja poput Španije, Italije i Portugala, koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evropski projekat euforično slavile", ističe nemački nedeljnik.
Još zastrašujuća je činjenica da je omladina zaista mogla da živi san o velikoj Evropi: kroz programe za razmenu studenata, putovanja bez granične kontrole i na kraju kroz pogodnost zajedničke valute. Uvođenje evra je trebalo da dovede do osećaja pripadnosti i poverenja mlađe generacije.
Međutim, Evropska unija ne predstavlja nadu, već beznađe. Svako se bori sa sopstveni opstanak - tako to vide mnogi stanovnici Južne Evrope. Prema politici osećaju samo prezir.
Moćnici iz evropskih glavnih gradova poklanjaju milijarde za razne programe za spasavanje ali ne prepoznaju, da pritom u bespovrat gube ono jedino vredno Evrope - mlađu generaciju.
Najmanje trećina mladih ispod 25 godina je nezaposlena u zemljama Južne Evrope. U Španiji i Grčkoj, dve trećine njih nemaju nikakav posao. Mladi nemaju nikakvu perspektivu, žive nezaštićeno, utučeno, očajno.
Da li to treba da bude stav za budućnost Evrope kakvu želimo? Uznemirujuće posledice krize već se pokazuju: kriminal je u porastu u Španiji, Italiji i Portugalu.
Evropa gubi čitavu generaciju – a sa njom i ideju o Evropi. Jer, ko će dalje da je nosi, ako ne ovi mladi ljudi?, postavlja pitanje Špigl.
Političari, koji idu s jedne na drugu krizu, nemaju odgovor na probleme, čak ni reči brige za omladinu. Možda jednostavno zato što kao biračka grupa nisu interesanti u vremenu demografskih promena. Kada bi Nemačka i Francuska htele sada da pokrenu zajedničku inicijativu za zapošljavanje mladih, bilo bi to hvale vredno – došlo bi, pak, kasno.
Nemačka Vlada se doživljava kao naročito hladna, jer konstantno forsira štednju. Svi su doprineli krizi južnoevropskih zemalja. Ali ljutnja na Berlin je opravdana: ko ne nađe posao, druži se sa prijateljima koji su takođe nezaposleni i možda je u skorije vreme izgubio i stan – taj nije raspoložen za priče bogatih Nemaca.
Mladi žele da budu ozbiljno shvačeni. U Italiji su se, na primer, pronašli u partiji Bepea Grila.
Moćnici sa kontinenta još uvek nisu shvatili kakav potencijal traće. Mlađa generacija ne sme više da dozvoli ovakvu nepažnju. Mora da bude glasnija. Mora da se angažuje. Mora da izlazi na izbore, da se ugura u neku političku stranku, ili da osnuje novu, dakle, da učini nešto konkretno za svoj boljitak.
Mora budučnost da uzme u sopstvene ruke – jer, u suprotnom, niko drugi neće, zaključuje Špigl.
