Izvor: Danas, 11.Maj.2015, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa Dejvida Kamerona
Narednih 18 do 24 meseca po svoj prilici će odrediti izgled Evrope u decenijama koje dolaze, a Ujedinjeno Kraljevstvo je upravo navilo sat za taj proces. Reizabran velikom - i potpuno neočekivanom - većinom u Predstavničkom domu, predsednik vlade Dejvid Kameron sada mora da iskoristi svoj produženi mandat da se lati reformskog paketa za Evropsku uniju koji će biti privlačan svim državama članicama.
Poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << godina u Britaniji je postojala sklonost da se pažnja skreće sa važnijih stvari, pa se Kameron dodvoravao fanatičnom antievropskom krilu svoje Konzervativne partije samo da bi zauzdao separatističku Partiju nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP). Ali pošto mu je autoritet sada znatno ojačan pobedom, dok je UKIP najveći gubitnik na izborima, Kameron može da istupi kao pragmatični, ali posvećeni Evropljanin, što uistinu i jeste.
U nizu svojih govora poslednjih godina, Kameron je govorio o reformskoj agendi za Evropu, usmerenoj na uvećanje konkurentnosti EU i unapređenje transparentnosti njenih institucija. Kada bi Kameron govorio danas - dok se budi revanšizam Rusije, a zločini šire diljem Bliskog istoka - nadao bih se da bi izrazio svoju podršku efikasnijoj zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Ako bi Kameron postavio takvu agendu pred Evropski savet u junu i ako je spreman da sluša, kao što je spreman da priča, mogao bi da pokrene proces od kojeg bi korist imala čitava Evropa. Onda bi bilo pretežno na predsedniku Saveta EU Donaldu Tusku da u vreme predsedavanja Luksemburga, Holandije, Slovačke i Malte u naredne dve godine pokrene reformski paket u prvim mesecima 2017.
To će biti proces kojim mora da komanduje 28 država članica EU, pre nego Evropska komisija. Samo apelovanjem na nacionalne političke institucije u EU i njihovim angažovanjem reforma Unije može da uspe. Sledeća godina treba da bude vreme žive debate o reformskom paketu koji će, sveukupno, nadajmo se, dogovoriti sve članice EU, jer Kameron mora da održi referendum o izlasku Britanije iz EU koji je obećao, pre nego što London preuzme rotirajuće predsedništvo 1. jula 2017.
U ovom trenutku istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju da bi britanski birači glasali za ostanak zemlje u EU. Ali opet, nijedna anketa nije predvidela da će se izbori završiti većinskom vladom konzervativaca. Dakle, niko ne bi trebalo da ima bilo kakve iluzije o rizicima ma kakvog britanskog referenduma o članstvu u EU.
Naravno, EU nije nemoćna pa da ne može da utiče na ishod. Unija može da da svoj doprinos u narednih 18 meseci pokazujući svoju sposobnost ne samo da napravi snažan reformski paket, već i da sprovede druge ključne politike kao što je Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo sa Sjedinjenim Državama i jedinstveno digitalno tržište. Uspeh u ovim oblastima i ekonomske koristi koje bi oni doneli učiniće napuštanje EU još manje privlačnim za Britaniju.
Ali odluka Britanije da ode bi, ako se dogodi, pokrenula bolan i složen proces pregovora o izlasku i dogovoru o nekoj vrsti novih odnosa. Privlačnih rešenja ne bi bilo, a na kraju bi - bez obzira na stepen dobre volje obe strane u razgovorima - i Britanija i EU ostale vidno umanjene na svetskoj sceni.
Iznad svega bi bilo naivno očekivati da bi ostatak EU mogao da nastavi kao do tada. Naprotiv, odlazak Britanije bi vrlo verovatno nadahnuo slične poteze u drugim zemljama uz rizik da već oslabljena EU počne da se fragmentira. I, s obzirom na sadašnje napore da se Evropa podeli, možemo biti sigurni da bi predsednik Rusije Vladimir Putin učinio sve što može da takvu podelu ohrabri i finansira.
U predstojećem periodu EU će takođe morati da odgovori na sadašnje izazove njenim istočnim susedima, posebno Ukrajini, koje je nametnuo Putinov revizionizam, kao i na raspadanje velikog dela njenog južnog susedstva na Bliskom istoku i u severnoj Africi. U tom smislu, oslabljena i polomljena Evropa - nesposobna da se suoči sa pretnjama iz njene najbliže okoline - postala bi opasnije mesto za život.
Izuzetna pobeda Kamerona trebalo bi da bude doživljena kao mogućnost pokretanja obnovljene i reformisane EU u naredne dve godine. Evropski partneri Ujedinjenog Kraljevstva očekuju da Kameron skicira debatu koja mora da počne sada ako se želi snažna EU, ona koja može da se zagleda u svoju budućnost i buduće izazove. Ali postoji i mogućnost da se sve odvije užasno loše. U ovim opasnim vremenima posledice dezintegracije Evrope ne bi smele da budu potcenjene.
Autor je bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
