Izvor: B92, 02.Dec.2011, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro teško umire
Beograd -- Evropa odjekuje upozorenjima da je slom evra neizbežan. Pravo pitanje je da li je taj scenario realan ili je to samo maska za uvođenje jačih fiskalnih pravila?
Jače od tempirane mine odjeknula je izjava bivšeg predsednika EBRD, Žaka Atalija da evro "može doživeti krah do katoličkog Božića"! Bilo je to dovoljno da se pojača ionako velika nervoza investitora, ali i običnih građana. Malo ko se nije zapitao šta će biti sa njegovom ušteđevinom, ako evro zaista propadne.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Pri tome skoro niko nije čuo drugi deo Atalijeve rečenice, da će evro propasti "ukoliko na nivou Evropske unije ne budu preduzete adekvatne antikrizne mere”.
"Pitanje se sada svodi na to da li će evro kao valuta postojati na Božić. Ostaje samo jedna šansa od dve - da jedinstvena valuta opstane do tada ili da ona bude u procesu propasti", apokaliptično je poručio Atali.
Sam Atali, koji je dolio ulje na vatru, smatra da se najgori scenario može izbeći ako se dozvoli Evropskoj centralnoj banci (ECB) da kupuje obveznice prezaduženih članica evrozone.
Da investitori ne bi kupovali "mačku u džaku”, on predlaže da se te zemlje liše dela finansijskog suvereniteta. Prevedeno na obični jezik, to znači da bi njihove budžete morao da kontroliše neko sa strane. Takvom čvršćem fiskalnom povezivanju mnoge zemlje su se do sada čvrsto opirale, čime je i stvoren manevarski prostor za preterano zaduživanje, čiji ceh sada moraju da plate. I to sa kamatom, koja je u svim prezaduženim zemljama prešla sedam odsto godišnje, što se smatra granicom izdržljivosti. Sa tako visokim kamatama, naime, jednostavno je nemoguće uredno otplaćivati dugove koji dospevaju za naplatu.
Dragomir Janković, izvršni direktor Evropskog ekonomskog instituta iz Brisela, kaže za NIN da sve takve crne prognoze treba uzeti sa velikom dozom rezerve. "Nema nikakvog razloga za paniku. Evro je preskup projekat da bi se tako lako srušio, sa velikim negativnim posledicama po sve zemlje. To misle mnogi zvaničnici u Briselu. Zato je realna mogućnost da se to desi ravna nuli", kategoričan je Janković.
Analitičari švajcarske Kredi Svis banke, pak, smatraju da je slom evra "vrlo moguć i to već sredinom januara”. Uz opasku da sve što ljudi stvore, mogu i da razore, neki sagovornici ističu da i evro može da „pukne".
Posledice bi bile katastrofalne i zato je na liderima evrozone velika odgovornost da do toga ne dođe. Evro je učinio Evropu mnogo boljim mestom za život i njegova propast vodila bi neverovatnom rasturanju EU, a to bi se negativno odrazilo na sve.
No, čak i ukoliko evro propadne, to se, tvrdi većina sagovornika NIN-a, neće dogoditi preko noći, već postepeno.
Dragomir Janković, izvršni direktor Evropskog ekonomskog instituta iz Brisela, kaže da o sudbini evra ne odlučuju Grčka ili Poljska, već ekonomski najsnažnije zemlje, koje imaju najveće ekonomske i devizne rezerve. On objašnjava da Atalijeva izjava ima dve dimenzije.
"Prvo, to je i deo predizborne kampanje unutar same Francuske, a može da bude i namerno stvaranje panike i puštanje "probnih balona”, jer Francuska i Nemačka očito imaju problema sa usaglašavanjem mera za spas evra. To je i vrsta pritiska na zemlje koje usporavaju donošenje odluka o izdavanju jedinstvenih evroobveznica i za povećanje solidarne pomoći najugroženijim zemljama. U Briselu se ozbiljno priča o tome da se odluke sporo donose i da pojedine zemlje koče usvajanje antikriznih mera. Zato bi izjave, poput Atalijeve, mogle da se protumače i kao poruka tim zemljama”, zaključuje Janković.
Sa velikom dozom izvesnosti može se pretpostaviti i da će ministri finansija evrozone uskoro morati da povećaju Fond za finansijsku stabilnost. Iz meseca u mesec raste suma koja je neophodna da bi se ugasili svi požari, a pojedini eksperti odavno upozoravaju da će za to biti potrebno najmanje 2.000-3.000 milijardi evra. Možda i više.
Nemci moraju da prihvate zajedničke evroobveznice i sad tvrdo pregovaraju kako bi dobili garancije za buduću jedinstvenu fiskalnu uniju. Oni misle da dobro rade tako što odugovlače sa prihvatanjem evroobveznice, ali se u međuvremenu nagomilavaju troškovi i gubi se poverenje investitora, kaže za NIN Kosta Josifidis, profesor na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu i član Saveta NBS. I on sumnja da će evro propasti.
U suprotnom, ako zajednička moneta propadne, Nemačka bi morala da vrati marku, što je, za Josifidisa, na nivou naučne fantastike. Marka bi bila isuviše jaka i nemačku robu i usluge niko ne bi kupovao. Ni Amerikancima, ni Rusima i Kinezima ne ide u prilog da Evropska monetarna unija propadne jer je ona kupac njihove robe i usluga, objašnjava Josifidis i prognozira da bi u slučaju kraha evra recesiju zamenila duga svetska depresija.
Merkelova i Sarkozi, pišu nemački mediji, spremaju se na osnivanje "ekskluzivnog kluba” u kome neće biti mesta za svih 17, već samo za odabrane zemlje evrozone.
Osnovni moto "kluba” bi, prema pisanju nemačkih medija, mogao biti "ko ne štedi, ispada”. Ovoj ideji tandema "Merkozi” oštro se suprotstavio predsedavajući ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker, koji smatra da ne bi bilo dobro veštački podeliti EU u dve grupe. On je poručio da ne bi trebalo stvarati razlike između 27 zemalja EU i 17 članica evrozone, a i nemačko ministarstvo finansija saopštilo je da nema nameru da izda zajedničke "elitne” obveznice sa Francuskom, Finskom, Holandijom, Austrijom i Luksemburgom.
Smatra se da bi se izdavanjem zajedničke obveznice šest zemalja sa vrhunskim rejtingom AAA podigao zaštitni bedem oko "srca” evrozone i da bi to zabrinute investitore više smirilo nego bensedin. Rejting agencija Mudis, međutim, procenjuje da bi podela evrozone na zemlje prvog i drugog reda oslabila kreditne rejtinge svih članica EU. Mudis upozorava i da se ne može zanemariti ni verovatnoća "višestrukih bankrota”, pri čemu bi posle toga neke zemlje mogle i da napuste evrozonu.
Pojedini eksperti smatraju da bi jedno od mogućih rešenja bila emisija zajedničkih evroobveznica, koje bi imale vrhunski rejting AAA. Nemačka se tome protivi, jer bi kupcima tih hartija morala da plaća veće kamate nego sada, dok bi ugrožene zemlje na taj način mogle jeftinije da se zadužuju. Žak Atali kaže da Nemačka "opet drži oružje za samoubistvo celog kontinenta u svojim rukama”. Ako Nemačka ne promeni svoju poziciju, desiće se katastrofa, tvrdi Atali.
Oli Ren, pak, upozorava da se pre emisije zajedničkih evroobveznica mora srediti stanje "u kući”. U suprotnom, upozorio je, te obveznice bi bile bezvredne i niko ih ne bi želeo.
Ako se uskoro ne postigne dogovor o zajedničkim obveznicama evrozone, pojedini funkcioneri u Briselu ne vide drugo rešenje nego da ECB bude "poslednje sredstvo za odbranu”. Šta to konkretno znači?
Očito je sve više onih koji smatraju da se izlazak iz recesije i privredni rast ne mogu ostvariti samo povećanjem likvidnosti banaka, pa oni od ECB očekuju da otkloni i strah da prezadužene zemlje evrozone neće moći da uredno plaćaju dospele obaveze. To je moguće samo ako ECB bude kupovala državne obveznice koje niko drugi neće. Problem je što će se za to koristiti evri bez pokrića, a takvo ponašanje ne može proći nekažnjeno i kad-tad će račun za to stići na naplatu u vidu veće inflacije. No, to očito u ovom času za većinu deluje kao manji problem od recesije. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što će račun doći na naplatu uz "poček”.
Ni jedno ni drugo rešenje nisu prihvatljivi za Angelu Merkel, piše Špigl i konstatuje da situacija teško da može biti dramatičnija. Monetarna unija samo što se nije urušila i to će se desiti ako se nešto ne promeni, piše Špigl i podseća da samo Italija u prvom kvartalu 2012. mora da refinansira više od 110 milijardi evra dospelih obaveza. Dodatni problem je, međutim, što je malo investitora koji su spremni da toj zemlji pozajme sveži kapital iako je trenutno kamata na njene desetogodišnje obveznice 7,1 odsto. To je i odraz rizika.
