Izvor: Politika, 12.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdoganov važan test
Turci juče glasali na referendumu o ustavnim promenama za koje vlada kaže da su pasoš za EU, dok protivnici tvrde da se radi o državnom udaru protiv demokratije
Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul, 12. septembra – Na današnji dan 1980. turski generali izveli su vojni udar koji je unazadio građanska prava i bio uvod u torturu i mučenje hiljada ljudi, a tek posle tri decenije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Turci se izjašnjavaju o promenama ustava koji su generali ostavili pre nego što su se povukli.
Simbolično birajući dan u kome od blizu 50 miliona pozvanih birača očekuje podršku referendumu koji je predložio, premijer Redžep Tajip Erdogan vodio je strastvenu kampanju želeći da podseti Turke na spornu ulogu koju je vojska imala u nacionalnoj politici.
Referendum, koji se ocenjuje kao jedan od najvažnijih događaja u istoriji Republike, podelio je 73-milionsku naciju. Posle usijane kampanje koju nije uspeo da smiri ni predsednik Abdulah Gul, rezultat referenduma je neizvestan, mada istraživanja ukazuju na Erdoganovu prednost.
Reformski paket predviđa ukidanje ustavnog člana koji zabranjuje suđenje akterima coupd'etat1980. osumnjičenim za razne zločine. Mnogi Turci su poslednjih godina bili zaprepašćeni otkrićima da su oficiri bili umešani u zavere i egzekucije, i da su prolazili nekažnjeno.
Nacionalni plebiscit tiče se i čitavog spektra još 25 drugih tema, od ukidanja zabrane prava na štrajk i legalizacije prava na kolektivne ugovore, preko zaštite prava porodice i dece, do inauguracije ombudsmana koji bi se bavio aktivnostima vlade i novog načina odabira sudija.
Erdoganova umereno proislamska vlada Partije pravde i razvoja uverava da je poništavanje generalskog legata „pasoš ka Evropskoj uniji”.
Bivšem gradonačelniku Istanbula referendum je plebiscit o osam godina na vlasti. On veruje da će za pobedu biti dovoljno to što je uspeo tamo gde njegovi prethodnici nisu: da islamsku demokratiju približi Evropi, da i u vremenima krize Turskoj obezbedi eksplozivni rast i da je vrati na veliku scenu međunarodne politike.
Protivnici referenduma, stara elita pobornika sekularnog nasleđa osnivača moderne Turske Kemala Ataturka, smatraju, međutim, da su sudstvo i armija bili najbolji čuvari principa kemalizma i da se radi o „civilnom državnom udaru protiv demokratije”.
Kritičari tvrde da je Erdoganova vlast sve više despotska. Strahuju da ustavne promene imaju za cilj da se sudstvo stavi pod kontrolu vladajuće stranke i da je sve to uvod u „islamski udar”.
Ključno referendumsko pitanje vrti se oko reorganizovanja visokog sudstva, poslednjeg uporišta sekularista. Erdogan tvrdi da amandmani Turskoj otvaraju vrata ka EU. Protivnici uzvraćaju da se radi o pokušaju uspostavljanja kontrole nad sudstvom.
Sudstvo je do sada blokiralo više vladinih predloga zakona, pa se Erdogan proteklih meseci često sukobljavao sa predstavnicima sudske vlasti. Premijer traži kraj „sudskog tutorstva” i ponavlja da bi sudstvo trebalo da odustane od namere da stvori državu pod svojom kontrolom.
„Udruženje sudija i tužilaca se ponaša kao politička partija. Ukoliko želite da osnujete političku partiju ili da joj se pridružite, prvo skinite toge. Svako treba da zna gde mu je mesto”.
„Novi ustav za 73 miliona ljudi”, poručuje premijer računajući na uspeh miksa ekonomskog prosperiteta i socijalnog konzervativizma, kao i na podršku koju je između ostalih dobio i od turskog nobelovca, pisca Orhana Pamuka.
„Svaki Turčin koji voli ovu zemlju treba da glasa za”, kaže mi danas istanbulski ugostitelj Mehmed Akora dok, štiteći se od kiše, u danu u kome su vlasti preporučile prohibiciju, pijemo čaj u četvrti Sultanahmet. „Erdogan je najveći premijer koga smo ikad imali.”
Protivnici međutim ne veruju premijeru, koji je svojevremeno ležao u zatvoru zbog propagiranja islamizma. Agresivan ton kojim se Erdogan obratio Udruženju turskih poslodavaca preteći „eliminacijom” ukoliko se o referendumu ne izjasne pre 12. septembra, mnoge je dodatno naveo da se opredele za „ne”.
Protivnici predloženih promena upozoravaju da se ne glasa o ustavnim amandmanima već o „budućnosti Turske” – podrazumevajući pri tom opasnost od autoritarnosti vlasti i dalje islamizacije zemlje.
Kolumnista „Džumhirijeta” Emre Kongar, jedan od onih koji se oštro protive Erdoganovom plebiscitu, kaže danas u telefonskom razgovoru da vlada želi da svoj uticaj proširi na Ustavni sud i tako poništi najvažnijeg garanta demokratije – nezavisnost sudstva.
„Radi se o civilnom državnom udaru protiv demokratije”, kaže Kongar.
Kampanja je posebno dobila na žestini kada je Hasan Gerčeker, predsednik Vrhovnog apelacionog suda, Erdoganovu stranku nedavno optužio da pokušava da stvori „opresivni i autoritarni režim” i ocenio da predložene promene prete da ugroze razdvojenost izvršne i sudske vlasti.
Među protivnicima referenduma su opozicione stranke predvođene Republikanskom narodnom partijom Kemala Kiličdaroglua, ali i mnogi umetnici, novinari, lekari, kao i akademici koji su uklonjeni sa univerziteta posle vojnog udara generala Kenana Evrena pre tačno tri decenije.
„Ne želimo da 12. septembar 2010. bude nastavak 12. septembra 1980”, kaže profesor Tolga Jarman.
EU, čiji su pregovori sa Turskom oko članstva otvoreni 2005. ali umnogome blokirani nespremnošću Francuske i Nemačke na prijem mnogoljudne muslimanske zemlje, uslovno podržava referendum.
Komesar za proširenje Štefan File hvali plebiscit kao „korak u pravom pravcu” ograničavanja moći vojnih sudova i udaljavanja sudstva od vladinih ministara, ali izražava zabrinutost što je ministar pravde istovremeno i predsednik Visokog saveta koji postavlja sudije i tužioce.
Izvestilac za Tursku u Evropskom parlamentu smatra da su promene ustava prvi korak ka „većoj demokratizaciji i modernizaciji”.
Sa koliko je pažnje vlast pristupila referendumu i koliko je Erdoganu stalo do pobede, vidi se odmah na istanbulskom aerodromu, gde takođe može da se glasa.
Turska avio-kompanija organizovala je posebne letove jer je više hiljada islamskih vernika – čvrstog jezgra Erdoganovih birača – izrazilo želju da prekine „umru”, posetu Meki i Medini van sezone hodočašća, kako bi sutra glasali.
Delovi Istanbula izlepljeni su crveno-belim zastavicama i plakatima sa porukom „evet” – „da”, dok one sa „hair” – „ne”, nisam video.
Birališta su otvorena od 7 do 17 sati na istoku Turske, i od 8 do 17 u zapadnim delovima zemlje.
Boško Jakšić
-----------------------------------------------------------
Šest puta za 40 godina
Današnji referendum je šesti u poslednje četiri decenije. Prvi je bio održan posle vojnog udara 1960, drugim je konstituisana vlast posle vojnog udara 1980, na trećem se odlučivalo da li jednom broju političara treba ukinuti zabranu bavljenja politikom, četvrti je održan 1988. i na njemu je odlučeno da se ne održe prevremeni lokalni izbori. Poslednji referendum bio je 2007. i na njemu je izglasana odluka da se šef države bira direktno od naroda.
B. J.
objavljeno: 13/09/2010
