Izvor: RTS, 27.Okt.2015, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetskom efikasnošću do velikih ušteda
U Srbiji, više od 80 odsto zgrada i kuća je energetski neefikasno. Zbog loše izolacije i prozora rasipa se energija, a računi za struju i grejanje su visoki. U skladu sa direktivama Evropske unije i u našoj zemlji, pored novih zgrada i postojeći javni objekti moraju imati energetske pasoše. Energetski pasoš prve su dobile Skupština, Vlada i Palata "Srbija".
U energetskom pasošu Doma Narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << skupštine je oznaka "G", što je najniži energetski razred. Znači da je zdanje, sagrađeno 1936. godine, iako više puta obnavljano, i dalje veliki potrošač energije. Zgrade Vlade i Palate "Srbija" nešto su energetski štedljivije, u pretposlednjem su razedu "F".
"Kao što građani Srbije sve više štede električnu energiju tako i država mora to da čini. Mnogo je energetski neefikasnih objekata u vlasništvu države i ulaganjem u modernizaciju ovih objekata stvoriće se uštede za plaćanje računa, samim tim smanjenje budžetske potrošnje", rekla je predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Skupštine Srbije Aleksandra Tomić.
Sa energetskim pasošima stručnjaci su dali i preporuke za smanjenje potrošnje energije.
"Prvi koraci koji treba da se urade, pa to je naravno zamena prozora. Jednostavnom metodologijom zamene prozora ili dodavanjem još jednog okna može da se uštedi i do 25 procenata potrebne energije za grejanje", kaže profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Milica Jovanović Popović.
Ministarstva energetike i građevine uz podršku nemačke vlade kroz projekte GIZ-a rade na merama energetske efikasnosti, kako bi i državne institucije i građani plaćali manje za struju i grejanje.
"U Srbiji je poslednjih godina dosta urađeno u zakonodavnom okviru za energetsku efikasnost i već oko 2.000 inženjera ima licencu za obavljanje tog posla", kaže Renata Šindlbek, stručnjak za energetsku efikasnost GIZ-a u Srbiji.
Propisi Evropske unije u oblasti energetske efikasnosti sve su oštriji. Direktiva je da sve nove zgrade koje budu izgrađene u zemljama članicama posle 2020. imaju čak nultu potrošnju energije.
