Izvor: Southeast European Times, 10.Apr.2013, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomski program EU koristiće Balkanu i Turskoj
Novim investicionim programom EU predviđene su ekonomske i socijalne beneficije za zemlje koje teže prijemu u Uniju.
10/04/2013
Aleksandar Pavlevski za Southeast European Times iz Skoplja -- 10.4.2013.
Novi investicioni fond za zapadni Balkan pružiće resurse za izgradnju i modernizaciju važnih sektora kao što su transport, energetika, klimatska zaštita i socijalni sektor, saopštio >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << je nedavno komesar za proširenje EU Štefan File. To će početi prvoj polovini 2013. godine, u sklopu programa proširenja Unije.
„Evropska komisija je spremna da pomogne vladama u jugoistočnoj Evropi u borbi protiv sive ekonomije, na polju zapošljavanja novih kadrova i unapređivanja ekonomskih uslova“, rekao je File predstavnicima sa Balkana koji su prisustvovali nedavnom sastanku Evropskog parlamenta.
Ekonomski eksperti tumače odluku EU da ulaže na Balkanu kao odavno zakasnelu, posebno u svetlu efekata ekonomske krize.
„[Plan] je trebalo da bude sproveden pre pet ili šest godina, ili ranije, pre nego što je udarila ekonomska kriza. Ali, nikad nije kasno, u budućnosti možemo očekivati pozitivne efekte investicija EU u većoj meri na Balkanu“, rekao je profesor ekonomskog fakulteta u Skoplju Živko Atanasovski za SETimes.
Analitičari su posebno zainteresovani kako će najavljene ekonomske investicije EU na Balkanu unaprediti Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini, kojim se vodi regionalna trgovina, pa samim tim i investicije.
„Ako EU investira na zapadnom Balkanu, efekat će svakako biti pozitivan. U početku će se potražnja povećati, narudžbe će se povećati i rad kompanija će se povećati, što će dovesti do potražnje radne snage i novog zapošljavanja“, kaže profesorka ekonomije na Univerzitetu Stulov u Tetovu Šenaj Hadži Mustafa za SETimes.
File dodaje da su plan ekonomskog rasta za zapadni Balkan i prateći porast zaposlenosti deo strategije proširenja komisije koju su prihvatili lideri EU.
Govoreći o „socijalnim posledicama proširenja“, on je istakao da je komisija izašla sa strategijom „reforme zapošljavanja i socijalne reforme“ za sve zemlje na putu ka EU.
Program Unije koji se odnosi na stvaranje radnih mesta, socijalne reforme i praktične korake za zapadni Balkan počeće da se sprovodi ove godine u Turskoj i Crnoj Gori, a 2014. godine biće uvrštene Srbija i Makedonija.
Međutim, mnogi građani balkanskih zemalja koje teže prijemu u EU su skeptični.
„EU je uglavnom preokupirana svojim ekonomskim problemima, posebno situacijom u Grčkoj, na Kipru, u Španiji i sada u Sloveniji, što govori da njena ekonomska politika nije zasnovana na realnim parametrima“, rekao je student političkih nauka iz Skoplja Bojan Kostevski za SETimes.
„Sa ovim [ekonomskim planom] EU uglavnom pokušava da zaštiti svoje postojeće investicije na Balkanu. Treba da shvatimo da samo naporan rad i znanje mogu da donesu nešto, a ne strana pomoć“, rekla je Milka Trajković iz srpskog grada Niša u izjavi za SETimes.
Programima EU će se, kako se očekuje, identifikovati glavni problemi na polju socijalne politike i zapošljavanja i predložiti moguće programske orijentacije za Tursku, gde stopa nezaposlenosti trenutno iznosi 9,60 odsto, dok stopa neregistrovane zaposlenosti iznosi 37,4 odsto od decembra 2012. godine.
„Turska će biti pionir među zemljama kandidatima“, rekao je za SETimesturski ministar za pitanja EU i glavni pregovarač zemlje Egemen Bagis.
Prema Bagisu, programi zapošljavanja i socijalne reforme u Turskoj treba da budu finalizovani do kraja godine i mogli bi da doprinesu političkom dijalogu između EU i Turske, te usklade zemlju sa socijalnim zakonodavstvom EU i programima političke inkluzije i zaštite.
„[Program] bi mogao da doprinese reformi zapošljavanja u Turskoj; unapredi slabo učešće radne snage i stopu zaposlenosti, posebno žena i mladih, smanji visoku stopu neregistrovanog rada, neusklađenost stručnosti na tržištu rada i tranziciju od škole do posla, ako se pripremi na odgovarajući način i efikasno sprovede“, dodao je Bagis.
Bahadir Kaleagasi, ekspert za EU i međunarodni koordinator turske Industrijske i poslovne asocijacije, izjavio je da predlozi komisije pokazuju dobru metodologiju uključivanja Turske i šire od bilateralnog okvira i u programe kojima se oblikuje evropska budućnost.
„Kao što je naglašeno nedavnim reformama, Turskoj je potrebna sveobuhvatna reforma tržišta rada kako bi smanjila neformalnu ekonomiju [najveću u Evropi] i uvela veću fleksibilnost za preduzetnike i socijalnu zaštitu za radnike“, rekao je Kaleagasi zaSETimes.
Analitičari u Turskoj kažu da će jačanje članova asocijacije slobodne trgovine koristiti Turskoj u privredi i u široj ekonomskoj saradnji.
„Region centralne i istočne Evrope deo je šire evroazijske osovine u kojoj je Istanbul međunarodno čvorište, ne samo sa svojim aerodromom, nego i zbog razvijenog međunarodnog poslovanja. Pored toga, veća interna konkurentnost, bolji institucionalni, logistički i infrastrukturni uslovi mogli bi da rezultiraju sveukupnim unapređivanjem investicione klime“, rekao je Kaleagasi.
Prema Bagisovim rečima, „iako Turska ima suficit u trgovini sa zemljama [Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini], trgovina između Turske i [zemalja iz tog sporazuma] je ograničena. Zato bi ukupan uticaj revizije [Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini] na Tursku bio indirektan i zanemarljiv“.
Dopisnica iz Istanbula Menekše Tokjaj doprinela je ovom izveštaju.
Da li se slažete da će nova inicijativa EU za Balkan i Tursku pomoći ekonomski i socijalni napredak u regionu? Recite nam šta mislite.
Nastavak na Southeast European Times...
