Izvor: RTS, 06.Feb.2014, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekološke prepreke na putu ka EU
Srbija, kada je o ekologiji reč, zaostaje za drugim zemljama kandidatima za članstvo u EU, ocenjuju u Briselu. Usklađivanje propisa u toj oblasti mnogima se čini kao tehničko pitanje. Međutim, poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, jedno od najozbiljnijih i najtežih u pregovorima sa Unijom.
U Rezoluciji Evropskog parlamenta o napretku Srbije za 2013. godinu ocenjuje se da Srbija zaostaje za drugim zemljama kandidatima u korišćenju obnovljivih izvora energije i da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vrlo malo napreduje u oblasti zaštite životne sredine i sprečavanju klimatskih promena.
Ta ocena posebno je važna zbog činjenice da je poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, jedno od najozbiljnijih i najtežih u pregovorima sa Unijom.
Dobijanjem statusa kandidata za članstvo Srbija ima na raspolaganju oko 60 miliona evra za regionalne ekološke projekate u periodu od tri godine.
Srbija bi, na polju ekologije i zaštite životne sredine, mnogo mogla da nauči od, na primer, Austrije.
Bajkovita građevina sa zelenilom na terasama, spoj umetnosti i tehnologije, turistička atrakcija u Beču, u stvari je spalionica otpada zahvaljujući kojem se greje veliki deo tog grada.
U Beču se više od 90 odsto smeća reciklira i koristi kao sirovina i energent, a u Austriji 80 odsto.
U Srbiji na divljim deponijama završi više od 80 odsto otpada, a pošto ne reciklira, naša zemlja godišnje izgubi 50 miliona evra.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da se rad na divljim deponijama može izdvojiti kao jedan od krucijalnih problema.
"Odmah zatim, govorimo o prečišćavanju voda i, svakako, podizanju energetske efikasnosti kako bismo smanjili zagađenje naših gradova u pogledu kvaliteta vazduha", navodi Radović.
Srbija, za zaštitu životne sredine izdvaja 0,3 procenta bruto nacionalnog dohotka, gotovo deset puta manje od evropskog proseka.
Prečišćava se samo 14 odsto otpadnih voda, dok se u zemljama Evropske unije dostiže 90 procenata.
Ministarka energetike razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović ističe da je za promenu postojećeg stanja potrebno vreme i da se ne može reći da će Srbija ispuniti svaki ekološki standard za pet ili šest godina, jer je to nemoguće.
"Treba biti realan, mi sada znamo kakvo je stanje, znamo gde su crne rupe, gde su problemi i u klimatskim promenama i u monitoringu zemljišta. To je nešto što savim sigurno Srbiji fali i vremenski rok u kojem ćemo takve stvari realizovati", napominje resorna ministarka.
Trećina propisa koje bi Srbija trebalo da uskladi sa zakonima Evropske unije je iz oblasti zaštite životne sredine. Zakoni su uglavnom usklađeni sa evropskim propisima, ali se slabo primenjuju.
Jovan Pavlović iz Regionalnog centra za životnu sredinu smatra da je poglavlje 27, koje obuhvata tu oblast, veoma interesantno iz nekoliko razloga.
"S jedne strane je zahtevno za državu, s druge strane je izuzetno dobra šansa jer u životnoj sredini toliko toga treba uraditi da su rezultati vrlo vidljivi i svaki napor može biti pozitivno verifikovan", objašnjava Pavlović.
Do 2015. godine 177 industrijskih postrojenja u Srbiji moraće da ima integrisane dozvole koje znače da ispunjavaju najsavremije ekološke standarde. Procenjuje se da je za dostizanje svih ekoloških standarda potrebno više od 10 milijardi evra.
