Izvor: RTS, 19.Avg.2011, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekologija na čekanju
Otpadne vode u Srbiji odlaze direktno u reke, a najveći zagađivači su i dalje hemijska i prehrambena industrija i deponije. Iako su doneti brojni zakoni, čeka se njihova primena. Većinu projekata finansira Evropska unija, pošto država nema novca.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije piše da je Srbija umereno napredovala na polju zaštite životne sredine. Usvojeno je više od 100 zakona i podzakonskih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << akata, ali sada predstoji njihova primena.
Fabrike u Srbiji do sada nisu imale zakonsku obavezu da poštuju određene granične vrednosti ispuštanja zagađujućih materija. Za promenu tehnologije i osavremenjivanje postrojenja nova zakonska regulativa daje najduže šest godina.
Nemanja Marjanović iz kompanije "Holcim" u Popovcu ističe da ta kompanija već odavno primenjuje sve propisane standarde.
"Uložili smo velika sredstva. Na različite načine kontrolišemo ispuštanja otpada. Od najsavremenijih filtera, prečišćavanja otpadnih voda, do ulaganja u rekultivaciju zemljišta", navodi Marjanović.
Stara postrojenja treba modernizovati, a za nova primeniti standarde. Treba urediti oblast reciklaže komunalnog otpada, preurediti deponije.
Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Nebojša Pokimica kaže da država nije u mogućnosti da realizuje velike infrastrukturne projekte.
"Većina tih projekata, kako u oblasti upravljanja otpadom, tako i u oblasti upravljanja otpadnim vodama, finansira se najvećim delom iz sredstava EU, ali i sredstvima Vladinog fonda za zaštitu životne sredine", ističe Pokimica.
Zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine Srbija je gotovo potpuno usaglasila sa propisima EU, ali sa primenom ide mnogo teže.
Vladimir Pavlović iz nevladine organizacije "Beogradska otvorena škola" ocenjuje da postoji dodatni problem, a to je da se, u određenim oblastima, mora pronaći konsenzus političkih elita.
Pored upravljanja otpadom, Srbija najviše obaveza treba da ispuni u oblasti prečišćavanja otpadnih voda. Beograd je jedini grad u Evropi koji nema sistem za prečišćavanje, pa naše komunalne i otpadne vode direktno završavaju u Dunavu i Savi.
