Izvor: Kurir, 05.Jun.2010, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EVROPSKA UNIJA
Bio sam u Bugarskoj. Ako je to EU, onda ja ne bih. Posle posete Rajačkim i Rogljevskim pimnicama, u kojima je još Hajduk Veljko pio vino (koje je odlično), reši moje društvo da poseti grad Vidin. To je blizu, granica je na desetak kilometara, grad još na trideset. Putevi očajni, s naše strane antirazvojni za vinski turizam.
Granica. Mala, polupusta, samo bugarski uvoznici automobila sa čudnim vozilom. Kombi vuče prikolicu na sprat s tri automobila koji jedva stoje. I mi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Kod naših organa pregled pasoša, ovih novih, detaljan, ali brz. Kod Bugara nikad viđen postupak. Naiđeš kolima pa u trafici kod lepe Bugarke zadužiš fleš memori stik, malo se čudiš, ali, kao, to mora, pa voziš 200 metara, taj memorijski stik daješ u drugu trafiku, i tu ga druga, manje lepa Bugarka sada pet minuta spaja sa kompjuterom prepisujući podatke iz saobraćajne knjižice. Onda ti da neki papir i kaže sada u treću trafiku, koja je kao banka, da platite putarinu pet evra i jedan evro ne znam za šta. E sad, tu je i policija. Oni nas mrko gledaju, pregled automobila, pasoša. Gde idete, najgluplje pitanje koje ti neko može postaviti (šta te boli gde idemo). Teoretski možeš da kažeš šta hoćeš. Eto, idemo u Vidin na dva sata da vidimo grad i pojedemo nešto. Začudi se čovek, valjda niko ne ide u Vidin da ga vidi (zato se valjda i zove Vidin). Pustiše nas posle petnaestak minuta provere auta, dadosmo na uvid po 50 evra (ne može se u Bulgariju bez 50 evra na dan po čoveku). Moramo imati i osiguranje lica, ako ne, tu je trafika broj četiri da platimo. Digoše rampu, i da ne zaboravimo da vratimo fleš memori u petu trafiku, da je zaduži neko drugi, ko dolazi s druge strane granice. Haos. Glupost.
Sama Bugarska u pograničju beda. Kolhozi vraćeni starim vlasnicima koji propadaju. Ljudi nemaju mehanizaciju da upravljaju tolikim imanjima. Vidimo konjske zaprege, poneko ima magarca, nigde traktora. Put za koji smo platili putarinu ne da nije autoput, već je krš pun rupa, još gore nego s naše strane. Pumpa, bar ova prva, kao pre sto godina. E što jeste, jeste, voze se dobra polovna kola iz Evrope. Retko gde smo videli „ladu“. Nemaju ograničenje za evro 3 standard motora. I, eto, ušli u EU. Je l’ zato što su dozvolili NATO avionima da s njihove teritorije bombarduju Srbiju? Možda grešim. Tako se pričalo ranijih godina.
Razmišljam preko koje su veze Bugari ušli u Evropsku uniju, a nije, recimo, Hrvatska, koja je, nažalost, i za nas odavno sređena zemlja, sa autoputevima, imaju more itd. (Doduše, malo mrze Srbe i nisu im popravili srušene kuće i vratili stanove.) Dobro, ima i Bugarska more, ali sve do mora i oko Sofije je nekako socrealističko, izbledelo. A i more se zove Crno more.
Vidin. Na ulazu zgrade stare, sive, grad na Dunavu. Veoma lep park i pristanište sa šetalištem. Američke bake i deke menjaju po dva dolara da potroše. Tek sišli sa broda kruzera. Plaća im penziono. Na kraju parka prelep stari grad. Tvrđava Baba Vida. Nastala još u rimskom periodu. Ulaz dva evra. OK. Ima, kao, nekih instalacija, kao seku nekome glavu na panju. I delovi katapulta. Naivno.
Hrana ukusna, u ćevape stavljaju biljku ćuvdicu, malo je čudna. Naši prijatelji pristojni, ljubazni, školovani. Govore o velikoj korupciji, o krađama novca EU, o prosečnoj plati od 300 evrija. Pokazuju nam grad. Mnogi su se iselili u evropske zemlje. Gradi se i most preko Dunava. Preko je Rumunija. Ta izgradnja kasni. Naša sreća, jer je to koridor kojim se zaobilazi Srbija, koji vodi dalje na istok. Zato naši, kao, šatro, žure sa izgradnjom autoputa ka Dimitrovgradu i Makedoniji. Pojeli po sladoled i nazad u Srbiju kod istih carinika sa idiotskom procedurom koja se ponavlja. Uzmeš memori stik na prvoj kontejner trafici...
