Izvor: B92, Beta, Tanjug, 17.Jun.2010, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU za jaču budžetsku disciplinu
Brisel -- Lideri EU složili su se da povećaju budžetsku disciplinu i transparantnost poslovanja banaka kako bi odbranili zonu evra, pre svega od krize u Španiji.
Kako bi izvukli pouku iz dužničke krize koja je pogodila Evropu, čelnici EU su postavili temelje zajedničke ekonomske politike.
Čvršća koordinacija ekonomskih politika će se odnositi na EU u celini, a ne isključivo na zonu evra, za šta se zalagala Francuska.
"Moramo da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izbegnemo nove podele između 16 zemalja evrozone i 27 zemalja EU", izjavio je predsedavajući Savetu EU Herman Van Rompej.
Lideri EU su predvideli mogućnost uvođenja sankcija onim zemaljama koje budu kršile pravila o budžetskoj disciplini i koje se budu smatrale "lošim đacima", a predvideli su i nagrade za "dobre učenike".
Zemlje evropske dvadesetsedmorice su prihvatile da se od 2011. u institucijama EU razmatraju predlozi nacionalnih budžeta, s tim što bi se zemlje koje "probiju" dozvoljene granice budžetskih troškova kažnjavale, a one koje budu disciplinovane mogu računati na "dodatne podstreke".
Čelnici EU ostali su podeljeni oko nemačko-francuskog predloga da se zemljama koje se neodgovorno ponašaju u sprovođenju budžeta, ukine pravo glasa u evropskim institucijama.
Kako bi se obezbedilo zdravo poslovanje banaka, lideri su se dogovorili da se javno objavljuju izveštaji o solventnosti banaka što bi trebalo da doprinse transparentnosti i poverenju u bankarski sistem.
Evropski lideri usvojili su i strategiju postojanog ekonomskog rasta i otvaranja radnih mesta "Evropa 2020", piše u saopštenju sa današnjeg samita.
"Usvajamo 'Evropu 2020' - novu strategiju za otvaranje radnih mesta i održiv rast. Ona će pospešiti sprovođenje strukturnih reformi", navodi se u saopštenju.
U saopštenju piše i da se EU "odlučno suočila sa svetskom krizom i da je učinila sve što je neophodno da sačuva stabilnosti Ekonomske i monterane unije".
Dogovor lider EU treba da smiri nedoumice na svetskim berzama i finansijskim tržištima oko razmera budžetskih manjkova i državnih dugova članica Unije.
To se posebno odnosi na Španiju, za koju su kolale glasine da bi, poput Grčke, mogla posegnuti za desetinama milijardi pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda da bi se popunili budžetski deficit i platili dospevajući španski državni krediti.
