Izvor: Akter, 02.Okt.2015, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU uz SAD, ali i s Rusima za političko rešenje
Među vladama zemalja Evropske unije je prevagnulo uverenje da je za slamanje terorista ID i političko rešavanje sirijske krize nužna saradnja i uloga Rusije
Ostale su, međutim, vidljive podele oko toga da li je bar taktički nužno prihvatiti saradnju i s vlastima Bašara el Asada u Damasku ili bi, koliko god bio kriv za početak krvoprolića i rasula u Siriji, pad njegovog laičkog režima samo otvorio put daljem prodoru Islamske države. To je stav Rusije, Irana, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << i nekih evropskih država i političkih snaga, koji podsećaju da su vojne intervencije Zapada u Iraku i Libiji izazvale upravo takve situacije i omogućile prodor islamista i opšte rasulo tih država.
Moskva navodi da se na terenu, kao kopnene snage, protiv islamista bore jedino Kurdi i vojska i policija Bašara el Asada, a i na Zapadu svi kažu da se Islamska država ne može slomiti samo vazdušnim udarima.
U trenutku dok u Parizu vođe Francuske, Nemačke i Rusije, Fransoa Oland, Angela Merkel i Vladimir Putin, traže izlaz iz slepe ulice na istoku Ukrajine, ali i sirijske krize, Evropska unija je saopštila da podržava vojne operacije za uništenje ekstremista Islamske države u Siriji, kao ključnog uzroka rata i izbegličke krize.
Ali, kako proizilazi iz izjava predstavnika Evropske komisije, EU nije jasno stavila do znanja da li treba ruskim vazdušnim udarima razbiti i druge islamističke terorističke grupacije, vezane mahom za ekstremiste Al Kaide, što je očigledno cilj prvih ruskih vazdušnih udara.
EU je snažno podržala političko rešenje sirijskog sukoba "uz učešće svih strana" u okviru UN.
Rusija smatra i time opravdava svoje vojno angažovanje u Siriji, da bez vojske, policije i svetovne države Bašara el Asada ne može biti slomljena Islamska država, unutar koje se bore i dve i po hiljade čečenskih terorista, kao ni druge terorističke islamističke grupacije.
Portparolka u Evropskoj komisiji Katrin Rej je stavila do znanja da EU podržava vazdušne udare na Islamsku državu, ali je ostala bez odgovora na to da li ruski i vazdušni udari SAD i Zapadnih zemalja mogu biti usmereni i na druge islamističke terorističke grupe koje nisu povezane s Islamskom državom.
"Vojni udari moraju biti usaglašeni i pogađati Islamsku državu a ne usmereni na civile, a uporedo se mora pokrenuti politički proces za miroljubivo rešenje u Siriji, i to u okviru UN", navela je Katrin Rej.
Ona je dodala da je EU "krajnje zabrinuta zbog izveštaja o napadima u kojima bi stradali civil i gradovi Hama i Idlib" i dodala da Brisel poziva ruske vlasti da jasno svoje napore usredsrede na slamanje terorizma.
Dok je ruski predsednik Putin saopštio da se na Zapadu vodi "očekivani propagandni rat" protiv ruskih vojnih udara u Siriji i rekao da su informacije o navodnim civilnim žrtvama lansirane i pre nego što su ruski avioni poleteli, šef francuske diplomatije Loran Fabijis je, pored ostalih, izjavio da francuski i drugi obaveštajni podaci potvrđuju da je bilo civilnih žrtava u ruskim vazdušnim napadima u Siriji.
Fabijis je potvrdio odlučan stav francuske vlade da se ne može sarađivati s Bašarom el Asadom i da je, štaviše, za rešenje u Siriji nužan njegov odlazak s vlasti.
Da li to znači, što su već kao mogućnost najavili i ključno važni Amerikanci, da bi laičko državno državno ustrojstvo u Damasku moglo opstati kao saveznik protiv islamista, ako neka druga ličnost iz režima zameni El Asada, bez sumnje će nastojati da razluče u Parizu Oland, Merkel i Putin.
U medijima i analizama u EU su se pojavila i objašnjenja zašto je hor kritika na račun ruskih vazdušnih udara u Siriji krenuo ne samo sa Zapada, već i iz Turske, Saudijske Arabije i još nekih arapskih zemalja.
Tako se očigledno na temelju obaveštajnih i diplomatskih saznanja, uključujući izraelske izvore, navodi da su prvi ruski udari uništili vojne ciljeve islamista Vojske osvajanja, koja je protivnik Islamske države.
Vojska osvajanja je uspela da za kratko vreme od marta osvoji područje na severozapadu Sirije uz gradove Homs i Hamu, veliku vazdušnu vojnu bazu Abu Zuhur, pa i jedno dalje predgrađe Damaska, što su uporišta Asadove vlasti i njemu odanog alevitskog šiitskog stanovništva, kao i hrišćana, dela Druza i malih etničko-verskih grupa.
Ključno je, međutim, da su zauzeli grad Idlib, što otvara put morskoj obali ka Latakiji i ruskim bazama u Siriji.
Vojska osvajanja je neposredno povezana s islamistima Al-Kaide, odnosno njihove produžene ruke u Siriji Nusra fronta koji su SAD i Zapad stavili na spisak terorista.
Ključnu snagu Vojske osvajanja predstavlja podrška Turske, koja istrajno radi na rušenju režima Bašara el-Asada, jer istorijski, iz doba Osmanslijskog carstva, polaže pravo na područje Sirije do Alepa, želi da stvori "tampon-zonu" u kurdskoj oblasti uz granicu, a Asadu nikad nije oprostila što je u krvi ugušio pobunu turskoj vlasti bliske Muslimanske braće u Siriji.
Kako je, pored ostalih, javio izveštač italijanskog lista Stampa iz Jerusalima, islamističkoj organizaciji Vojske osvajanja su protivtenkovske rakete i drugo naoružanje isporučile i sunitske arapske države Katar i Saudijska Arabija, koje su oštro kritikovale rusku podršku Bašaru el Asadu i bombardovanje upravo položaja Vojske osvajanja u Idlibu, Hamu i Homsu.
Rusija, navode analitičari u EU, jasno želi da održi laičku vlast u Damasku jer time nastoji da očuva svoje vojne i diplomatske položaje u Siriji i na Bliskom istoku, ali bi Moskva, navodno, pristala i da kroz politički proces nagodbe opozicije i režima krene u stvaranje nove vlasti u Siriji i tako što Bašar el Asad ne bi morao ostati na čelu vlasti, već ga može zameniti neka za sve prihvatljiva ličnost iz vladajuće strukture.
Moskva se takođe sprema na uključivanje pešadije u slamanje islamista, a tvrdi se da su u Damasku već na stotine iranskih elitnih vojnika i šiitskog libanskog Hezbolaha.
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
