Izvor: Press, 20.Jan.2011, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU upozorava: Potop u Srbiji!

Stručnjaci EU na području naše zemlje sledećih godina predviđaju velike poplave i dramatično povećanje padavina, kažu u Ministarstvu životne sredine
Klimatolozi Evropske unije procenili su da će u sledećih 20 godina područje Srbije biti najviše pogođeno velikim kišama i poplavama, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << za Press Danijela Božanić, šef odseka za klimatske promene u Ministarstvu životne sredine! Količine padavina biće veće oko 10 odsto svake godine, a stanovnike ugroženih područja očekuju infekcije i nedostatak hrane.

Danijela Božanić objašnjava da su poplave posledica klimatskih promena u celom svetu, a da je naš region jedan od najugroženijih.
Uskoro nove poplave!
- Što se tiče Evrope, postoji procena da Balkan spada među regione koji će biti najviše ugroženi što se tiče padavina i poplava. To su analize koje su rađene u EU na osnovu onoga što se već dešavalo proteklih godina, i na osnovu prognoza vremena za narednih nekoliko godina - kaže Božanićeva.
U poslednjih pet godina poplave su u Srbiji napravile štetu od oko 100 miliona evra. Najviše su bili pogođeni delovi u okolini Tise, Tamiša, Ibra, Drine i Južne Morave. Božanićeva predviđa da će se te poplave ponoviti.
- Već u narednih godinu-dve možemo da očekujemo nove poplave. Na to ukazuje činjenica da u poslednjoj deceniji samo dve godine nismo imali ove nepogode. Ne postoje precizne analize koja su područja najugroženija, ali imali ste 2007. godine poplavljenu skoro celu teritoriju države. Na primer, Kruševac, pa Zaječar, a nedavno i čitav region Drine. Tamo gde su bile poplave one će se sasvim izvesno ponoviti - kaže Danijela Božanić.

Ona objašnjava da će štete od poplava svake godine biti sve veće, a zbog toga je moguća i nestašica hrane.
- Prema našim projekcijama, količina padavina u Srbiji će se do 2030. povećavati za 5 do 10 odsto godišnje. Imaćemo duge periode sa visokom količinom padavina, što i uzrokuje poplave. Zbog poplava se može očekivati razvoj infektivnih bolesti na poplavljenim područjima, kao i manji prinosi u poljoprivredi. Setva kukuruza, suncokreta, soje i pšenice moraće da se prilagodi klimatskim promenama, a ako se to ne desi, prinos će nam biti smanjen od 4 do 7 odsto godišnje - tvrdi Božanićeva, i dodaje da bi zbog svega mogao da bude povećan uvoz žitarica.

Božanićeva kaže je odbrana od poplava jako skupa, a da ozbiljne analize koštaju oko tri miliona evra.
- To je novac koji nam treba samo da se izradi nacionalni plan adaptacije svakog sektora i da se tačno utvrde mere koje bi trebalo preduzeti. Postoji mogućnost da novac dobijemo od Globalnog fonda za zaštitu životne sredine ili od EU. Nažalost, veći deo tih fondova se odnosi na donošenje zakonskih i strateških dokumenata, dok je mnogo teže doći do novca za konkretne stvari - rekla je Božanićeva.
Pažnja sa izgradnjom kuća
Ministarstvo za zaštitu životne sredine već ima neke mere za sprečavanje poplava, koje ne koštaju mnogo.

- Kod prilagođavanja ne možete da uradite nešto veliko kao što je izmeštanje celog naselja, već se mogu uraditi neke osnovne stvari. Neke od prioritetnih stvari su da sredimo kanalizacione sisteme i odvodne kanale. U velikom broju slučajeva se pokazalo da kanalizacioni sistemi ne mogu da prime velike količine vode jer su pravljeni pre 50 godina i to za manji broj stanovnika, pa nisu mogli da prime velike količine vode - objašnjava ona.
Božanićeva kaže da neke stvari mogu da urade i sami građani.
- Ne treba graditi kuće gde nemate dozvole, naročito u blizini reka. Ako hoćete da pravite kuću, morate da se raspitate da li imate uređen kanalizacioni sistem. Ako vam je kuća pored potoka ili kanala ne treba bacati u njega đubre jer nikada ne znate kada će naići voda. Treba voditi računa i o tome da se kuće ne grade iznad podzemnih voda koje ne mogu da akumuliraju velike poplave - kaže Božanićeva.
Pogledaj vesti o: Poplave

Nastavak na Press...

Ekologija.rs: EU upozorava: Potop u Srbiji!