Izvor: Politika, 20.Dec.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU stvorila bankarsku uniju
Demonstracije obeležile prvi dan samita. EU uvodi revolucionarne promene u bankarski sektor tako da poreski obveznici ne bi snosili troškove kriza
Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Na hiljade mirovnih aktivista, poljoprivrednika, pripadnika belgijskih i međunarodnih sindikata i mnogobrojnih nevladinih organizacija blokirale su juče od ranog jutra skoro sve putne prilaze zgradi u kojoj je nešto kasnije počeo samit lidera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije.
Usred saobraćajnog špica, na pet punktova, demonstranti su traktorima i balama sena zaprečili ulaz u glavnu briselsku ulicu koja vodi do sedišta Saveta EU, ali ipak nisu uspeli da spreče lidere da počnu samit na kojem će, kako tvrde, da potvrde istorijski sporazum o novom načinu spasavanja finansijski posrnulih banaka.
„Želimo Evropu za narod, Evropu koja poštuje radnike i omogućuje svim radnicima u Evropi da imaju pristojne uslove rada”, vikao je Bruno Dižardan iz sindikata CNE dok je nedaleko od njega bio istaknut transparent na kojem je pisalo „Srećna vam kriza i srećan novi rat”.
Demonstranti su protestovali ne samo zbog toga što su lideri počeli raspravu o ekonomiji, merama štednje i zajedničkoj bezbednosno-odbrambenoj politici EU, već i zbog planova o transatlantskom trgovinskom sporazumu sa SAD.
Ovo je prvi važan korak u kojem su se različiti slojevi društva okupili da pokaži svoj protest, čulo se na skupu, dok je za poljoprivrednike bilo najvažnije da istaknu da bi transatlantski trgovinski sporazum mogao da dozvoli uvoz mesa sumnjivog porekla, kao i GM hrane.
„Uspeli smo da privučemo pažnju medija. Ovo je veliki uspeh jer će sada građani EU biti svesni šta donosi trgovinski sporazum EU i SAD. Još imamo šansu da se borimo”, kaže Filip Duvije, iz Belgijske ujedinjene federacije grupa uzgajivača i poljoprivrednika.
Od evropskih zvaničnika se čulo da će samit obeležiti „istorijski dogovor” o novom načinu kako će EU ubuduće sprečavati da finansijski posrnule banke ugroze celokupnu ekonomiju evrozone.
„Danas je veliki dan za bankarsku uniju. Uvodimo revolucionarne promene u evropski bankarski sektor, da poreski obveznici ne bi snosili troškove bankarskih kriza, čime će biti okončana era ogromnih paketa pomoći za banke”, izjavio je komesar EU za unutrašnje evropsko tržište Mišel Barnije, dodavši da će bankarska unija promovisati finansijsku stabilnost i obezbediti da banke mogu da pozajmljuju novac realnoj ekonomiji i tako podstaknu njen rast i zaposlenost.
Dan ranije su ministri finansija posle 12-časovne žestoke debate i uz velike kompromise postigli dogovor o formiranju takozvanog Mehanizma jedinstvenog rešenja (MJR), koji će od 2015. omogućiti zatvaranje problematičnih banaka pre nego što njihovi problemi zatruju ekonomiju.
Ranije je dogovoren i takozvani Jedinstveni nadzorni mehanizam (JNM), koji će od kraja2014. direktno nadzirati poslovanje oko 130 banaka evrozone i indirektno, posredstvom vlada, više hiljada banaka.
Kada banke dospeju u probleme, najpre će gubitke morati da snose akcionari i poverioci, dok bi štedni ulozi do 100.000 evra morali da budu sigurni.
Dogovor i dalje nije idealan, ali je još jednom dokazao da Nemačka uspeva da svojom ekonomskom moći bude najjači glas u upravljanju evrozonom. Najveća tačka razdora među ministrima bilo je neslaganje Pariza i Berlina oko toga ko će donositi odluke o tome da li će banke biti finansijski pomognute ili će biti likvidirane.
Francuski ministar finansija Pjer Moskovici je tražio da odluke o tome donosi Evropska komisija, dok je njegov nemački kolega Volfgang Šojble insistirao da krajnju odluku donose države članice EU.
Na kraju žučne debate došlo se do rešenja koje je bliže nemačkim zahtevima pa će tako MJR imati savet za sanaciju u kojem će sedeti ministri finansija EU, koji će odlučivati o dokapitalizaciji ili likvidaciji neke banke. Evropska komisija će imati pravo veta.
MJR je zapravo zajednički evropski fond koji će se deset godina puniti novcem iz banaka dok ne dostigne sumu od 55 milijardi evra. Iz tog fonda trebalo bi da se uzimaju sredstva za spasavanje banaka odnosno zatvaranje onih banaka koje bankrotiraju.
„Sporazum je dobar, kako za građane, tako i za stabilnost finansijskog sektora i funkcija mu je da prekine đavolji krug bankrota banaka i time izazvanu dužničku krizu”, rekao je Moskovici, dok je Šojble dodao da je sporazum pravi doprinos u cilju dalje stabilizacije bankarskog sektora.
Dogovor nije zadovoljio ljute demonstrante, iako predviđa da se banke prvo spasavaju iz džepova akcionara i poverilaca a tek u krajnjoj nuždi od para poreskih obveznika, koji su minulih pet godina finansijske krize dali neverovatnih 1.600 milijardi evra za spasavanje banaka.
Nenad Radičević
objavljeno: 20.12.2013.
