Izvor: Vostok.rs, 12.Jul.2014, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU posegnula na svetinju
12.07.2014. -
Uoči nastavka pregovora o stvaranju Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva SAD i Evropske unije Brisel je apelovao na Vašington da ukine zabranu za izvoz sirove nafte koja važi već 40 godina. Kako prenosi list The Washington Post lideri EU se u vezi s tim pozivaju na krizu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Ukrajini i opasnost po energetsku bezbednost Evrope.
Pregovori koji su započeti još krajem 2012. godine između SAD i EU o stvaranju slobodne transatlantske ekonomske zone do sada su se odvijali bez posebnih senzacija. Ugovorne strane su usaglašavale tehnička pitanja kao što su trgovina poljoprivrednim proizvodima, međusobne investicije, prilagođavanje poreskog sistema, međusobno priznavanje standarda u medicini. Međutim, kriza u Ukrajini preti da se na putu pregovaračkog procesa pretvori u pravu geopolitičku bombu. Ne želeći da pristane na kompromis s Rusijom, Brisel na brzinu povećava uloge u „energetskoj igri“. Lideri EU su sredstvo za osiguranje energetske bezbednosti Evrope videli u intenzivnoj kupovini američke sirove nafte – i naišli su na čisto američku prepreku.
Podsetićemo na to da je zabrana za izvoz sirove nafte iz SAD uvedena pre skoro 40 godina zbog naftne krize koja je zahvatila svet u toku prve polovine 1970-ih godina. Ova kriza je predstavljala posledicu rata na Bliskom istoku 1973. godine i smanjenja isporuke energenata od strane arapskih zemalja, što je dovelo do naglog skoka svetskih cena nafte. Od tada su se sve američke administracije, nezavisno od partijskih boja, strogo pridržavale ove zabrane kao kamena-temeljca sistema nacionalne energetske bezbednosti, računajući na popunjavanje sopstvenih spremišta sirove nafte.
A sad je EU pozvala SAD da otvore svoja naftna spremišta radi izvoza u Evropu i da na delu potvrde zainteresovanost za stvaranje transatlantske zone slobodne trgovine. U dokumentu, koji je pripremio Savet EU za predstojeće pregovore s SAD navodi se da „aktuelna kriza u Ukrajini potvrđuje tešku situaciju u kojoj se nalazi EU u pogledu energetske zavisnosti“ – jasno je da je u pitanju Rusija. Po mišljenju Brisela, skidanje zabrane će takođe pokazati drugim zemljama „kao što je Kina, da se dve ekonomske velesile ozbiljno odnose prema uklanjanju barijera“.
Ni za koga nije tajna da pregovori između SAD i EU o stvaranju transatlantske zone slobodne trgovine imaju ozbiljnu političku komponentu, - podsetio je za „Rusiju sevodnja“ šef odeljenja za ekonomske teorije Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose RAN Sergej Afoncev:
- Za Evropljane je to politički potez koji im ide u prilog s tačke gledišta traženja novih tržišta u uslovima smanjenja sopstvenog tržišta. Za rukovodstvo SAD je to određeni politički napredak na spoljašnjem frontu, koji ima za cilj da pokaže uspešnost rada sadašnje američke administracije.
Međutim, prvi put se geopolitički aspekat ispoljava tako vidljivo – tim pre od strane Evropske unije. Računa se na dva zaista bolna argumenta za Amerikance – ozloglašeno „oslobađanje“ zavisnosti od ruskih energenata i „zadržavanje“ Kine. Jer, SAD tradicionalno i u Kini i u Rusiji vidi konkurente. A Rusija osim toga ima i kolosalni potencijal u rezervama energenata – objasnio je za „Rusiju sevodnja“ jedan od direktora analitičke službe za probleme nafte i gasa ruske nezavisne analitičke agencije „Investkafe“ Grigorij Birg:
- Podsetiću da se u Rusiji 700 milijardi barela naftnog ekvivalenta nalazi na kopnu ispod mora na Arktiku, na Dalekom istoku i na jugu zemlje. Ovaj potencijal je krajnje malo razrađen. I prirodno, ovde postoji potencijal, kako za porast vađenja resursa, tako i za povećanje rezervi.
Kakve su šanse za ukidanje 40-godišnje zabrane? U junu ove godine Bela kuća je već izjavila da SAD ne planira da ukine zabranu za izvoz sirove nafte. Međutim, po podacima američkog lista The Wall Street Journal, nacionalno ministarstvo za trgovinu je nekolikim lokalnim kompanijama već dalo pravo da prošire spisak naftnih derivata koje izvoze u inostranstvo, uključujući i takozvanu „super laku naftu“. Drugo je pitanje što će američki ugljovodonici po definiciji za EU biti skuplji od ruskih. Ali to je geopolitička cena koju će Evropljanima biti predloženo da plate zbog igara briselskih i vašingtonskih stratega.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije
