Izvor: Politika, 29.Jul.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU piše svoju rezoluciju?
Srbija uputila predlog rezolucije u UN bez podrške pet zemalja „kvinte”, tvrde diplomatski izvori u Beogradu
Beograd je podnošenjem Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN iznenadio Brisel, koji povodom ovog poteza srpske diplomatije ne isključuje uzvratnu meru – pisanje „kontrarezolucije”.
Neimenovani diplomatski izvor iz EU ističe da je dvadesetsedmorka očekivala da će Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najpre usaglasiti sadržaj rezolucije sa njima, a zatim ga predstaviti u Ujedinjenim nacijama. „Priželjkivali smo rezoluciju koju bi podržale sve zemlje članice EU, a to bi onda bilo najbolje rešenje i za Beograd”. Na pitanje novinara „Politike” da li će države EU možda nastupiti sa sopstvenim tekstom rezolucije koju će podržati svih 27 članica, naš sagovornik u Briselu kaže da „ta opcija još nije razmotrena, ali nije ni isključena”.
Posredna potvrda da je tako nešto moguće stigla je i od jednog ambasadora zemalja „kvinte” koji je u utorak na sastanku u Ministarstvu spoljnih poslova video srpsku rezoluciju pre nego što je poslata u UN bez dogovora sa ovim najuticajnijim zemljama. „Ukoliko ne nađemo zajednički jezik sa Beogradom, postoji mogućnost da EU napiše svoju rezoluciju koja bi bila prihvatljiva i za pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova”, kaže ovaj diplomata.
Evropska unija je zvanično primila je na znanje da je Srbija podnela predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN. „EU pozdravlja spremnost Srbije na dijalog, jer je to u skladu sa onim što je početkom nedelje rekla i Ketrin Ešton, šef Evropske diplomatske službe – da je vreme za novu fazu u odnosima Beograda i Prištine koji se tiču zajedničke budućnosti u EU”, kaže za „ Politiku” Maja Kocijančić, portparol Eštonove.
Od pet najuticajnijih zemalja sveta, koje čine „kvintu” (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i SAD) Srbija nije dobila podršku za prekjučerašnje upućivanje predloga rezolucije Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija”, poručeno je iz diplomatskih izvora u Beogradu.
Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije u Beogradu, objasnio je za Bi-Bi-Si kako su tekli razgovori ambasadora pomenutih zemalja sa srpskim predstavnicima: „Otkako je objavljeno mišljenje MSP-a pre nedelju dana zvaničnici EU su radili zajedno sa svojim srpskim kolegama na sastavljanju zajedničke rezolucije koja bi bila poslata Generalnoj skupštini UN. Početkom nedelje su u Briselu vođeni razgovori o elementima te zajedničke rezolucije i naše je razumevanje bilo da će se te konsultacije nastaviti. U utorak po podne MIP je pozvao predstavnike ’kvinte’, podelio nam je nacrt srpske rezolucije i tražio komentare. Zato nas je iznenadila informacija koju smo dobili kasnije tog dana da je Srbija u UN već podnela nacrt svoje rezolucije prethodno ne informisavši zvaničnike EU ili ’kvinte’”.
Na pitanje da li je potom od MIP-a traženo objašnjenje za ovakav potez Beograda, ambasador je odgovorio da je to učinio narednog dana i da mu je rečeno da je srpska strana bila zabrinuta, jer su Albanci planirali da podnesu svoj nacrt rezolucije i da je Srbija reagovala kako bi prva dostavila svoju rezoluciju
„Rekao sam im da ne znam za postojanje bilo kakve ’albanske rezolucije’, kasnije tokom dana sam to proverio i sa kolegama u Njujorku i na osnovu toga sam pitao MIP da li je moguće povlačenje predloga kako bi se vratili svom izvornom planu i dogovorili se o zajedničkom nacrtu rezolucije EU i Srbije”, preneo je ambasador.
Inače, na pomenutom sastanku u utorak, ambasadori „kvinte”, prema objašnjenju iz diplomatskih izvora, uputili su zamerke na tekst preambule predloga rezolucije u kojoj se govori o jednostranoj secesiji, kao i na tačku u kojoj se strane pozivaju da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem dijaloga. Na pitanje da li formulacija „sva otvorena pitanja” podrazumeva i statusno pitanje, predstavnici Srbije su im, kako nam je preneto, potvrdno odgovorili.
Da li se odluka Beograda da ide pred UN bez dogovora sa najuticajnijim državama sveta može tumačiti kao konfrontiranje Srbije sa Zapadom? Rekavši da bi se brzina mogla razumeti ukoliko je rezolucija poslata da bi se o njoj raspravljalo pre eventualno nekog drugog predloga, Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, kaže da je ključno da u narednom periodu dođe do dogovora između EU i Srbije. Jedan od mogućih modela, prema njegovom mišljenju, jeste da EU dostavi amandmane koje će Srbija prihvatiti.
Navodeći da je Beograd ponudio „formulaciju: dijalog” koja može biti, ali i ne mora da bude prihvatljiva za sve članice EU, Todorić kaže da je ključno da se ima u vidu da EU mora da pokaže Rusiji, Americi i drugim akterima da može da utiče na stvari u svom dvorištu. „Ukoliko Srbija pokaže konfrontaciju sa EU u Generalnoj skupštini, prvo ćemo imati veliki problem sa EU, jer to nije dobro po nju da pokaže koliko ima malo spoljnopolitičkog uticaja na svoju buduću članicu”, naglašava ovaj naš sagovornik.
Na to upućuju i reči britanskog ambasadora koji je izjavio da mu se ne čini smislenim da se Srbija i EU konfrontiraju u Njujorku, dok Srbija istovremeno tvrdi da želi u EU.
„Pošto Srbija ne traži podršku Istoka i pošto nema podršku Zapada verovatno će u proceduri ta rezolucija negde da nestane. Ili će se modifikovati ili će neko drugi da predloži nešto drugo. U svakom slučaju, na kraju će biti nešto što sa ovim samo posredno ima neke veze”, uveren je jedan briselski analitičar koji nije želeo da bude imenovan. On tvrdi da tekst „može da se modifikuje i jedanaest puta do septembra, oktobra i da poprimi sasvim drugačiji oblik”.
Ovaj sagovornik smatra da je tekst predloga rezolucije „pre svega za domaću javnost, da se kaže da, eto, nismo tek tako odustali”. Jer jedna rezolucija koja nema podršku velikih sila u Savetu bezbednosti ima minimalne šanse da dođe na dnevni red i da bude usvojena”, ističe on dodajući da se i u Beogradu dobro zna da ta rezolucija u tom obliku neće proći.
Danas u posetu Beogradu, kako je rečeno za „Politiku” iz ambasade Grčke, stiže Dimitris Drucas, zamenik ministra spoljnih poslova Grčke, jedne od pet država EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Drucas je u ponedeljak, posle sastanka šefova diplomatije EU u Briselu, rekao da je Grčka zemlja koja može da se obrati i Srbiji i Kosovu i koja će iscrpiti sve mogućnosti da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane.
-----------------------------------------------------------
I Hiseni u Njujorku
Priština – Ministar inostranih poslova u privremenoj vladi Kosova Skender Hiseni sastao se u Njujorku sa američkim ambasadorom pri UN Rozmari Dikarlo, sa kojom je razgovara o budućim potezima nakon saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu. „Tokom dugog i prijateljskog sastanka ministar Hiseni i Dikarlo su razgovarali detaljno o sledećim koracima i akcijama koje treba preduzeti nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde”, navodi se u saopštenju kosovskog ministarstva.
Na sastanku održanom juče Hiseni je istakao potrebu za bliskom koordinacijom aktivnosti i akcija Kosova i SAD.
Hiseni u Njujorku boravi kako bi se sastao sa stalnim predstavnicima akreditovanim u Ujedinjenim nacijama, iz zemalja koje još nisu priznale Kosovo.
objavljeno: 30/07/2010
