Izvor: Politika, 29.Mar.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU nam preti sankcijama zbog energetike
Krajnji potrošači struje i gasa ni na koji način na svojim računima neće osetiti transformisanje EPS-a i „Srbijagasa”
Poslednji dan marta trebalo bi da bude krajnji rok do kada bi, kako je najavio ministar energetike Aleksandar Antić, Elektroprivreda Srbije mogla da usvoji plan finansijske konsolidacije, a da do 1. jula i EPS i „Srbijagas” budu transformisani u dva preduzeća.
Da je reč o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << veoma ozbiljnom poslu svedoči i upozorenje zamenika direktora sekretarijata Energetske zajednice Dirka Bušlea koji je bez pardona poručio našim energetskim vlastima da „neusklađenosti moraju biti otklonjene do 1. jula 2015. Ako to ne bude slučaj, Sekretarijat je pozvan da pokrene proceduru u okviru koje bi moglo da se utvrdi da Srbija ozbiljno i kontinuirano krši obaveze iz Ugovora o Energetskoj zajednici. Dalje nastavljanje neusklađenosti moglo bi voditi uvođenju sankcija”, rekao je visoki gost iz EU.
Plan je da se „Srbijagas” razdvoji na transport i snabdevanje gasom, dok bi kompanija „EPS grupa” imala matično preduzeće kao osnivač dva preduzeća – distributivni sistem, umesto šest regionalnih distribucija električne energije i drugo preduzeće „EPS snabdevanje”, umesto 14 zavisnih preduzeća, koji su zajedno imale 43 direktora.
Predstavnici vlade će za oko mesec dana pred misijom Međunarodnog monetarnog fonda morati da polože račune šta je od poslednje njihove posete prestonici urađeno i da li restrukturiranje ide predviđenim tempom.
Šta će, međutim, od svega ovoga imati građani, potrošači gasa i struje? Hoće li smanjenje broja direktora u EPS-u i „Srbijagasu” osetiti građani u svojim kućnim budžetima, imati kvalitetniji gas, novi gasovod, ili je ovo samo još jedna u nizu mera koju moramo da sprovedemo kao članica Energetske zajednice i ništa više?
Srba Antić, dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF-u, kaže, da će građani od reorganizacije EPS-a imati nešto više ukoliko kupe akcije ovog još uvek javnog preduzeća.
– Što se tiče kvaliteta snabdevanja strujom, gradnje novih kapaciteta, ili cene, potrošači će imati sve ono što i sada imaju. Oni već i danas mogu da biraju od koga će pored EPS-a kupovati struju, jer je tržište otvoreno. Cena kilovat-sata ne može biti niža od sadašnje pošto je najniža u regionu (jeftinije je samo u Republici Srpskoj). Što znači da kilovat-čas mora da poskupi, kao što je bilo i do sada, objašnjava Antić.
Restrukturiranje EPS-a, po njemu, nikako ne može biti uvertira za njegovu prodaju. Antić kaže, da EPS nikako ne treba prodavati, čak ni manjinski paket, jer Srbija ima odličan kadar koji može da vodi ovo veliko preduzeće stasalo u socijalizmu.
– Kada su oni mogli još tada da ga vode i očuvaju, zašto ne bismo i mi mogli danas, pita on i naglašava da je preduslov za dobro vođenje ovog javnog preduzeća da EPS više ne vode politički kadrovi, nego stručnjaci. Međutim, razdvajanje delatnosti neće rešiti ni pitanje političkog upravljanja EPS-om, kaže Antić.
Jedina dobra strana najavljene reorganizacije je da EPS ne završi kao „Srbijagas”, da mu dugovi pojedu samu firmu i da postane nelikvidno, zaključuje on.
Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, objasnio je da je faktički počelo restrukturiranje ovog javnog preduzeća koje će ostati javno i formirati dva privredna društva – preduzeće za transport i distribuciju, što je uslov za otvaranje poglavlja o energetici u razgovorima sa EU.
Vojislav Vuletić, presednik Udruženja za gas Srbije, slaže se s ocenom da reorganizacija „Srbijagasa” neće doneti ništa novo potrošačima.
– Cena će se određivati kao i do sada na osnovu formule i kretanja cene sirove nafte i kursa dolara. Distributeri će zaračunati svoje troškove, „Srbijagas” svoje, kupovaće se gas od Rusa. Broj priključaka se najverovatnije s ovakom cenom gasa neće povećavati, bar dok grejanje na struju ne bude skuplje od grejanja na gas. Tako da krajnji potrošači ove promene o kojima se toliko priča na svom džepu neće nikako osetiti, ističe on.
Spekuliše se, baš kao i u slučaju EPS-a, da bi razdvajanjem delatnosti u „Srbijagasu” država mnogo lakše mogla da ga privatizuje kada za to dođe vreme. Upućeni u ovu priču ne isključuju tu mogućnost i dodaju da je ostalo nejasno šta će biti s trećom delatnošću „Srbijagasa”, skladištenjem gasa, odnosno podzemnim skladištem gasa u Banatskom Dvoru, gde većinski deo ima ruska strana.
Bilo bi loše, ako bi neko i pomislio da jednog dana proda i ovaj manjinski deo u Banatskom Dvoru, jer je Srbija čekala 25 godina na izgradnju svog prvog rezervoara za gas, čije je postojanje bilo od strateškog značaja za nas kad god je dolazilo do zastoja u redovnom snabdevanju gasom iz Rusije zbog sukoba s Ukrajinom, zaključuje naš izvor.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 29.03.2015
