Izvor: Southeast European Times, 20.Okt.2013, 00:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU krediti rešavaju problem likvidnosti makedonskih preduzeća

Makedonska vlada subvencioniše EU kredite malim preduzećima kako bi premostila konzervativnu kreditnu politiku banaka i obezbedila novi investicioni ciklus.

18/10/2013

Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 18.10.2013.

Mala preduzeća u Makedoniji često pate od problema likvidnosti. Istovremeno, od 2009. godine te firme nisu iskoristile jednu petinu dostupnih evropskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kredita, pa je propuštena prilika da se pomogne rast ekonomije.

„Evropska investiciona banka (EIB) obezbedila je kreditnu liniju od 250 miliona evra makedonskim kompanijama. Do sada je 210 miliona iskorišćeno za finansiranje više od 850 projekata i otvaranje 4600 radnih mesta“, kaže Vladimir Peševski, potpredsednik vlade zadužen za ekonomske poslove.

Sredstva se uglavnom isplaćuju preko Makedonske banke za podršku i razvoj, pod povoljnim uslovima. U tome učestvuju i makedonske privatne banke, ali veliki deo tih sredstava i dalje je neiskorišćen.

Bloger Balkanizam kaže da konzervativan pristup banaka kreditiranju malih preduzeća sprečava širenje ekonomije.

„Ne vidimo da su banke olabavile svoju kreditnu politiku. Možda neke velike firme dobijaju kredite, ali manje ne. Ne možemo da koristimo ni povoljne kreditne linije koje banke promovišu, zbog visokih zahteva za obezbeđenjem kredita“, kaže Balkanizam.

Makedonska vlada preduzela je mere da reši taj problem tako što je počela da subvencioniše EU kredite fiksnom kamatnom stopom i periodom otplate od osam godina, sa dvogodišnjim grejs periodom, kaže Mirče Čekredzi, predsednik Unije privrednih komora u Skoplju.

„Te mere pomažu da se polako prevaziđe problem likvidnosti i omogućavaju početak novog investicionog ciklusa“, kaže Čekredzi za SETimes.

Ministar ekonomije Valjon Saracini poziva vlasnike preduzeća da iskoriste povoljne uslove koje je vlada ponudila za uzimanje kredita Evropske Unije.

„Ove godine smo obezbedili dodatnih 100 miliona evra, od čega je 78 miliona već implementirano i stvoreno 1171 radnih mesta. Pregovaramo kako bismo obezbedili novu kreditnu liniju iduće godine“, kaže Saracini.

Međutim, neki blogeri, kao što je Golastik kažu da male firme, posebno „start-ap“ preduzeća, i dalje imaju poteškoće da dobiju kredit, pa je tako dve trećine njih propalo u roku od dve do tri godine.

„Ma koliko se banke reklamirale da su bliske ekonomskim subjektima, ne žele da rizikuju da finansiraju nove firme. Ne postoji bukvalno nijedna banka koja ne traži visoko obezbeđenje za kredit“, kaže Golastik.

Mnoge start-ap firme još uvek nemaju dovoljno kapitala, osnovnih sredstava kao obezbeđenje, ili potreban finansijski rejting koji lokalne banke zahtevaju u okviru kreditnih uslova za smanjenje rizika, kaže Goran Trajkovski, vlasnik građevinske firme Goti Tim iz Bitolja.

„To znatno povećava cenu kredita, ponekad je čak i duplira“, kaže Trajkovski za SETimes.

EIB svoje kredite odobrava firmama širom regiona, ali u nekim zemljama, poput Srbije, ti krediti dostupni su uglavnom većim kompanijama, kaže Jove Brglevski, predsednik Poslovne konfederacije Makedonije.

„Preduzete mere ipak predstavljaju korak napred za mala preduzeća, koja su danas kičma ekonomije. Opstanak i razvoj pruža im osnovu za nove investicije, što je veoma važno kako bi Makedonija nastavila da se nesmetano razvija u procesu evropskih integracija, a ne da bude ukočena“, kaže Brglevski.

Kako bi Makedonija i zemlje regiona mogle da učine kredite dostupnijim za mala i srednja preduzeća? Podelite svoje ideje u komentaru.

Nastavak na Southeast European Times...