Izvor: Vostok.rs, 06.Jun.2012, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU koriguje vođstvo u istočnom partnerstvu
06.06.2012. -
Vrhovni predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton 5. juna je doputovala u Kišinjov, gde će učestvovati u ministarskom zasedanju uz učešće predstavnika Istočnog partnerstva. Eksperti ističu da se evropski političari sve hladnije odnose prema Ukrajini, nedavnom favoritu ovog evropskog projekta, i ističu kao lidere nove zemlje, između ostalog Moldaviju. Ipak nivo demokratije u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << njima je približno jednak, i on je daleko od evropskog.
Program Istočno partnerstvo koji su inicirale Poljska i Švedska, bio je usvojen pre 4 godine. Njegov cilj je ekonomsko i političko zbližavanje država postovjetskog prostora – Ukrajine, Moldavije, Azarbejdžana, Jermenije, Belorusije i Gruzije sa Evropom. I mada članstvo u Istočnom parnterstvu ne garantuje stupanje u EU, zemlje koje ulaze u njega vrlo se brižljivo odnose prema samoj mogućnosti evrointegracije. Neki eksperti smatraju da je projekat napravljen kao alternativa uticaju Rusije u regionu.
Sada indeks evropske integracije Istočnog partnerstva fiksira da Ukrajina zaostaje po nivou uvođenja standarda EU, mada je politički dijalog sa Evropom kod nje prilično intenzivan. Uporedo sa tim predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek nedavno je izrazio zabrinutost zbog ograničavanja sloboda u Ukrajini. Uz to stav niza evropskih zemalja, koje su pripretile da će potpisivanje Sporazuma o asocijaciji Ukrajine sa EU biti odložen sve dok se lideri opozicije, u prvom redu Julija Timošenko, nalaze u zatvoru. Mišljenje eksperta Vladimira Brutera.
Mislim da niko u Evropi nikada nije smatrao da će Ukrajina skoro stupiti u EU. Šta više, u perspektivi takođe nikada to nije bilo označeno. Zato je obična fraza govoriti da je Ukrajina nešto izgubila, a Moldavija našla.
Ipak, Moldavija u očima evropljana deluje prilično pozitivno. U svakom slučaju, njihova istraživanja dokazuju da ona pokazuje visoki nivo približavanja standardima EU i razvoja demokratije. Naravno, govoriti o nepristrasnosti i objektivnosti sličnih merila teško da je opravdano. Inače kako objasniti da se među liderima Istočnog partnerstva našla Gruzija. Čak ni vrlo nategnuto teško da će bilo koji odmereni i politički nemotivisani analitičar nazvati ovu zemlju demokratskom.
Pa i u Moldaviji nisu retkost alarmantni slučajevi nepoštovanja ljudskih prava. Dovoljno je setiti se prošlogodišnje priče oko hapšenja ruskog pisca i blogera Eduarda Bagirova zbog sumnje da je učestvovao u organizaciji nereda u Kišenjovu 2009. godine. A o pridnjestrovskom konfliktu ili rastu nacionalističkih raspoloženja u Moldaviji evropski političari misle tek u potrebnim slučajevima, smatra politikolog Konstantin Zatulin.
U stvari evropski predstavnici samo podstiču Moldaviju na dalje distanciranje od ZND i Rusije. I ovde, ma kako da oni to objašnjavaju uspesima u oblasti demokratije, podloga nije demokratija, a geopolitika. Potrebno im je da podrže Moldaviju koja postepeno pluta u suprotnu stranu od Rusije i uz to puluta dalje od pridnjestrovskgo regulisanja.
Ipak, 26. juna će biti održano zasedanje Saveta za saradnju Moldavije sa EU, na kojem će biti potpisan sporazum o jedinstvenom vazdušnom prostoru i proglašena druga faza plana liberalizacije viznog režima za građane ove zemlje. Mada, naravno, ni o kakvom bezviznom režimu u doglednoj budućnosti nema reči. Uz pomoć ovog taktičkog postupka evropski stratezi nameravaju da drže Moldaviju u oreolu svog uticaja.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Nova godina, Rat u Ukrajini
