Izvor: Vostok.rs, 23.Sep.2014, 18:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU kao glavni faktor uništavanja domaće privrede
23.09.2014. - Kupujmo naše
Hvalospevi o nazovi evrointegracijama se čuju svaki dan u svakoj zemlji Balkana, a svaka od njih zna da neće ući u tu organizaciju ni za najmanje deset godina, pod uslovom da se EU ne raspadne. Ali opet političari, eto guraju, i govore da eto, to je jedini i pravi put i šansa, te što je još najtužnije, ogroman novac se ulazudno troši u te svrhe.
Stanovništvu se obećavaju kule i gradovi i tobože uređeno nazovi demokratsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << društvo u kome su pedofili, homoseksualci, narkomani i ostale devijantne skupine društva, kako oni iz EU kažu, ravnopravni sa ostalim stanovništvom u toj tobože demokratskoj EU. Svakim danom nas bombarduju kako to mora biti usklađeno sa evropskim standardima, pa da to nije po evropskim standardima i tako do u nedogled. Pa šta smo mi, ko smo mi? Mi nismo u Evropi i po evropskom standardu, mi smo divljaci i pali smo sa neba, a oni su neka uzvišena bića. Ma jelte?
Kako koja godina odmiče, a to najbolje običan svet oseća, kako cene rastu, tako se traže novi uslovi i procedure za bilo šta, a sve pod plaštom da se ide u EU. A Evropa, sisa li sisa te naivne države. Ta EU polako ulazi u sve pore državnosti. Na razne načine ih uslovljava, finansijski ih zadužuje, ucenama menja zakonodavstva tih istih država paćenica, a sve u cilju potčinjenosti prema toj organizaciji.
Obično stanovništvo u novčanoj vrednosti ima istu platu unazad 15 godina. Neki kažu da im se je i "povećala". Da, ali pre 15 godina je litra goriva bila 43 centa, 1 hleb je bio 30 centi, grijanje za recimo trosoban stan je bilo 25 E, a sada je 65E, a koliko je danas? Mogli bismo reći da su nam plate i bile po "evropskim" standardima, sve dok "evrointegričari" nisu uzeli stvar u svoje ruke i polako krenuli u rasturanje i privrede i države, i naravno "uspešnih" privatizacija, a državne firme od strateškog značaja kao gladni psi, svi od reda su rasčerupali - uspešna privatizacija!
I pitamo se gde koči, a najveći proizvodni giganti su opljačkani. Da se to malo ulepša i ulicka, na velika vrata nam uvaljuju raznorazne lance prodaja, i govori se tobože kako je privreda u usponu. A sa čime i ko da kupuje?
Najsmešnije je kada se čuju neki glasnogovornici posle poskupljenja određenih usluga ili proizvoda, pa kažu, mi imamo najniže cene u odnosu na EU. Ma nemojte? Mi to nismo znali. Najžalosnije je to što se samo razmišlja na način "EU i EU i samo EU". Ne vidi se ni levo ni desno, kako zbog zatupljenosti određenih političara, tako i zbog novca koji veliki giganti daju određenim političarima da bi se politički delovalo u smilsu sklapanja raznoraznih ugovora, kako državnih, tako i privatnih, i da bi se uradili neki poslovi od "državnog značaja". A malo li ih je?
Prodavnice su preplavljene raznoraznom stranom robom sumnjivog kvaliteta, mada ruku na srce ima i kvalitetne. Valjaju se mesni proizvodi stari po nekoliko decenija iz iste te demokratske EU, valjaju se mleka i jogurti sa rokom trajanja od godinu dana, a počeli smo da uvozimo i jedemo i GMO proizvode samo to "još ne znamo".
Drugim rečima, sve vlasti do sada su donele takav niz katastrofalnih zakona koji su omogućili da uvozimo najveće đubre iz EU po nižim cenama od kvalitetnog domaćeg proizvoda, a naši ne mogu ni da prismrde EU, pa se onda vadimo na priče, oni imaju subvencije i tako dalje. Pa gospodo, gde ste bili kada ste dozvolili uvoz? Hajde zabranite ga sada kada ste ga dozvolili pa da jedemo domaće i pravimo domaće, da pokrenemo tu privredu, pa ćemo posle gatati o robnoj razmeni. Tada vas ne bi pitali gde je plata ili penzija ili obroci za javnu kuhinju. Mi smo mali, a oni su veliki i mi uvozimo sav škart jer "moramo". Jel`?! Izvozimo ono malo bede za koju su se smilovali da nam puste.
I pitaju se kako je loša ekonomija i privreda. E, pa gospodo kada ste se ulizivali svima njima iz EU i na silu morali smejati, eto vam ga sad. Kupujte sada "milke" i "nestle" umesto, "bambija" i "mire". Kupujte luk i krompir iz zemalja bogu iza nogu, a kupus iz Holandije jer naš ne valja i mi ga bacamo. Ali ne što ne valja, nego zato jer je seljak ljut što je džaba radio. Molite ih još za što više novčanih zaduženja i pohvalite se kako ste dobili pare koje će nam praunuci vraćati. Uspeh nema šta. A pristupni fond EU, e to im je tek svima nedosanjani raj! Tada će sve biti med i mleko.
Kada uđete u prodavnicu okrenite se i pogledajte čiji su proizvodi. Većinom strani. Ako bi svako od nas kupio mleko domaćeg proizvođača, deterdžent, šampon ili domaći krompir, bilo bi nam bolje. To se mora menjati prvo od samih nas. Zamislite samo kada bi od sutra svi počeli kupovati samo domaće mleko i pavlaku. Pa te mlekare ne bi mogle stići napraviti koliko treba. I eto ekonomije, a zamislite da svi kupuju sve domaće proizvode. To bi bio procvat ekonomije, a ne šarene laže kvazipolitičara.. Simpatična je jedna reklama domaćeg mesnog prerađivača koja glasi: "Jedite domaće, ne dozvolite da vam uvaljuju krokodile i žirafe", i nje bi se trebali pridržavati.
Da smo pametni, svi na ovom prostoru, okrenuli bi se sebi i onima ko ti pruža ruku prijateljstva i pomoći, ali pravog. Ne ove uvijene u "donacije", hvalospeve i "aranžmane" kojima se podriva državna stabilnost i suverenitet.
Poznato je da Srbija ima trenutno neviđenu šansu za plasman svojih proizvoda na rusko tržište u bescarinskog režimu, a ministar poljoprivrede RF Nikolaj Fjodorov je čak izjavio da preferira voće i povrće iz Srbije. Na isti takav način, Repubika Srpska, ako želi, može se obratiti rukovodstvu RF sa molbom za izvoz svojih proizvoda kojih je sve manje zbog poplave jeftinih proizvoda sumnjivog kvaliteta iz raznih zemalja EU. Zbog ove poplave iz EU strani proizvodi su jeftiniji u Republici Srpskoj od domaćih proizvoda, te se samim tim, i to svesno, uništava se privreda, mogli bismo reći namerno, a većina tih uvoznih proizvoda je uzgajana pod sumnjivim okolnostima, što cenu proizvodnje minimalizuje. I pitamo se zašto je loše stanje u privredi. Naravno u EU vrlo dobro znaju, da je kupovna moć ovdašnjeg stanovništva veoma mala, te iskorištavaju i tu činjenicu, pa eto nam još jedna evrointegracija, i to zahvaljujući domaćim političarima koji to svestrano podržavaju i dozvoljavaju da nam uvaljuju robu nikakvog kvaliteta. Još je žalosnija ta činjenica da po glavi stanovnika Republike Srpske stoji jedan hektar obradive površine, a od čije iskorišćenosti bi život itekako bio na "višoj nozi". Pa zar ne bi bilo lepše prodati "predgrađu" Moskve kompletan urod Republike Srpske i svi veseli i sretni, i to još, bez da vas ucenjuju kao "prijatelji" iz EU.
Pa ko voli EU, nek` izvoli!
Vanja Savićević,
.jpg)
