Izvor: Vostok.rs, 28.Sep.2011, 21:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: još jedna birokratska struktura?
28.09.2011. -
Kolektivnu ideju Merkel-Sarkozi o neophodnosti da se hitno formira ekonomska valda EU planira da podrži i šef Evropske komisije Manuel Barozo. Projekat nije nesporan. Austrija i Estonija, na primer, nisu njime oduševljene, smatraju da pojava još jedne birokratske strukture nije najbolji doprinos borbi protiv dužničke krize. Hladnim tušem je polio prisatlice projekta sudija Ustavnog suda Nemačke Peter Mihael Huber. Sličan plan je dopustiv samo uz salgasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << većine nacija, iskazanu na referendumu, objasnio je on.
I tako, da li je ekonomska valda blago ili još jedna birokratizacija? Temu razmatra analitičar Sergej Guk i ekspert, šef sektora Ekonomskog instituta RAN Boris Frumkin.
Nova struktura nije predviđena ni u jednom važećem sporazumu EU. Znači, moraće da se unose izmene? Kako pokazuje prethodno iskustvo, na usaglašavanje će otići mnogo vremena, a EU je i tako u cajtnotu. Pa i da li će biti dovoljno jedinstvo svih 27 zemalja u takvoj delikatnoj sferi kao što je usputanje suverenih prava? Od koga će se sastojati: od prvih ili od drugostepenih lica? U poslednjem slučaju nadnacionalni kabinet će ostati bez autoriteta. Što se tiče rukovodilaca država EU i zone evra, oni mal te ne svake nedelje održavaju sastanke i donose odluke. Nevolja je samo u tome što sa realizacijom stvar stoji loše. Nacionalne vlade ispunjavaju običo samo ono što im odgovara. Uz to najčešće kasne.
Komentar Borisa Frumkina:
Ova ideja nije nova. Ona je bila izneta još pre krize 2008. godine. Ona ne umire i stiče realnije crte. I kako bi se jezgro zone evra očuvalo, treba sprovoditi ne samo zajedničku monetarnu politiku, već i poresku, finansijsku. Neizbežno sve ka tome i vodi. To što za sada ovo nije formalno zapisano u Lisabonskom sporazumu nema nikakav značaj. Tamo postoji stav o proširenoj saradnji. Tačnije zemlje koje smatraju da mogu da idu brže, intenzivnije, mogu da donose nekakve nove forme, ako to ne protivreči zajedničkim mehanizmima i ne izaziva negativnu reakciju drugih zemalja. Postoji mehanizam zone evra postoji aparat kojim rukovodi premijer Luksemburga Žan-Klod Junker. On bi mogao da proširi funkcije i da preuzme na sebe ekonomsku vladu, prvobitno, naravno, u zoni evra. Zato što su tamo najtešnje veze, jedinstvena valuta, grupa u Evropskoj Centralnoj banci i tako dalje. Drugog perspektivnog puta sve jedno nema. Ili zona evra treba da se raspadne, ili osim monetarne politike treba još da koordinira, ili još bolje sprovodi usaglašenu presku i finansijsku politiku.
Za bivšeg premijera Belgije Gija Verhofstadta, šefa frakcije liberala u Evropskom parlamentu, samo ekonomska vlada je nedovoljna. Za izlazak iz krize on predlaže da se formira Evropski monetarni fond pod kontrolom Evropskog parlamenta i da se pređe na emitovanje jedinstvenih evro obligacija.
Kao što vidimo, predloga za stabilizaciju zone evra i jedinstvene valute u poslednje vreme je više nego dovoljno. Povremeno se pojavljuje osećaj da ih je suviše. Strani investitori bi želeli određenost u ekonomskoj i finansijskoj strategiji alijanse. Ali sa time je kod evropljana očigledni deficit.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
