Izvor: RTS, 04.Okt.2014, 07:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU i Srbija: Šta može Beč?
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović učestvovala je na tribini posvećenoj prednostima Evropske unije, kao i ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc, koji će sledeće nedelje posetiti Beograd.
Evropska unija je do sada od vlastitih građana uglavnom doživljavana na tri načina: kao funkcionalni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekonomski savez, kao povremeno disparatna politika i kao atmosferični osećaj pripadnosti jednoj staroj, geografski usidrenoj kulturi.
Ono u čemu se već prepoznaje lični rukopis austrijskog ministra za spoljne poslove jeste to da on zajedničkoj evropskoj ideji dodaje četvrti element, onaj u kome se EU pojavljuje kao pitanje didaktike, obrazovanja i putujućih školskih izložbi koji bi trebalo da pomognu formiranje nove generacije neupitnog evropskog identiteta. Po principu: Evropa, iz školskih klupa u život.
Na tragu te ideje, u istorijskoj sali kasnog baroka iz vremena kada je car Franc Jozef tek stupio na presto, bečko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na tribinu diplomate koji su samo slušali, gimnazijalce koji su postavljali pitanja i dve političke zvezde tog dana, a to su Kurc i Joksimovićeva, koji su odgovarali na pitanja.
Evropa kao simbol
U izjavi za RTS posle tog skupa u austrijskom ministarstvu, Joksimovićeva nijednom rečju ne odaje da rok od najmanje pet godina do formalnog ulaska Srbije u evropski klub doživljava kao nepravedan ili razočaravajući jer je "toliko vremena ionako potrebno da bi se pregovori o svim poglavljima doveli do kraja".
Postupak usklađivanja srpskih zakona sa evropskim pravom počinje od idućeg meseca otvaranjem 32. poglavlja o finansijskoj kontroli.
Istini za volju, posao jeste obiman: Od ulaska Bugarske i Rumunije, kada je postupak usklađivanja nacionalnog i evropskog prava provođen kroz 32 poglavlja, taj proces je od pregovora s Hrvatskom narastao na 35 poglavlja.
Ali, da li se srpska vlada boji da će biti uslovljavanja koja bi taj rok mogla da razvuku preko vremenskog okvira potrebnog da bi Brisel i Beograd uskladili pravne okvire? I to ne više uslovljavanja Kosovom ili bilo kojim problemom čije bi rešenje ležalo u rukama Beograda, već zamršenim ukrajinskim čvorom?
I tu se ministarka Joksimović odlučuje za optimističan pogled, izjavljujući kako nijednom nije dobila utisak, ni u svojim prošlim razgovorima sa evropskim kolegama, ni u ovom sada u austrijskom ministarstvu spoljnih poslova, "da bi se srpski ulazak u EU mogao uslovljavati ukrajinskim".
Njen zaključak je: Sve teče po planu. Možda u Srbiji – ali pitanje je da li i u Briselu.
Srbija "drugi prioritet"?
Johanes Han, novi komesar za proširenje i odnose sa susedima u Evropskoj komisiji Žana Kloda Junkera, prošlog utorka je tri sata stajao na raspolaganju poslanicima Evropskog parlamenta, objašnjavajući fokus budućih aktivnosti u svom sektoru.
Rešenje ukrajinske krize je njegov "prvi prioritet", izjavio je Han tom prilikom.
Ovo bi bio već drugi Hanov mandat kao člana evropske egzekutive. Kod Baroza je bio komesar za regionalnu politiku, sad je kod Junkera napredovao do najosetljivijeg, u perspektivi politički najvažnijeg sektora zajedničke evropske politike.
Kako drugačije tumačiti decidirane izjave Šulca, Junkera, Hana, nekih britanskih i mnogih istočnoevropskih političara, da "u narednih pet godina EU sasvim sigurno neće primati nove članove, čak ni Ukrajinu", osim kao nagoveštaj da Brisel u odnosu na Ukrajinu sprovodi plivajući scenario, to znači ne zna šta hoće, šta može i koji su tačno njegovi interesi u svemu tome.
"Brisel zna da je do sada u politici proširenja ponekad delovao na osnovu političkih odluka, a ne dogovorenih kriterijuma, što sada neće biti slučaj", kaže Joksimovićeva za RTS.
Hanova izjava o Ukrajini kao "prvom prioritetu", odnosno dedukcija kako bi onda postojala kategorija "prioriteta nižeg ranga", govori u prilog tome da bi narednih pet godina moglo biti vrlo turbulentno vreme za evropskog komesara za proširenje, čak i bez novih prijema.
U debati sa poslanicima Evropskog parlamenta, Han je mogući ulazak Ukrajine u EU nazvao "pragmatičnim pitanjem, vremenski i sadržajno još u dalekoj budućnosti", ali se svejedno čitav njegov tročasovni nastup vrteo oko Ukrajine – ili može biti da briselske izveštače austrijskih i nemačkih medija nije zanimalo ništa drugo osim toga.
Da li novi problem zna šta radi stari?
Poseta ministarke Joksimović Beču ovog trenutka imala je jak simbolički karakter: Beogradu se na taj način šalje poruka da može i treba računati na Austriju, koja istina ne spada u najmoćnije članice EU, ali to nadoknađuje svojim centralnim položajem u delu kontinenta koji je u interesnom fokusu Brisela.
S jedne strane, austrijski komesar preuzima sektor proširenja, s druge austrijski ministar spoljnih poslova u Evropi važi za najvećeg zagovornika brze evropske integracije delova zapadnog Balkana.
Na osnovu toga može se zaključiti kako bi se u narednih pet godina više toga događalo u hodu nego po planu, opcija koja za Srbiju i nije tako loša. Sve je stvar komunikacije, čulo se u Beču od domaćina: Dobro je da srpska ministarka za evropske integracije govori nemački, bolje će se razumeti sa Hanom.
Stari problem srpskog članstva u EU, Kosovo, deluje kao relikt iz nekog bivšeg vremena. Razlog: unutrašnja politička kriza Kosova, sa kompletnom parlamentarnom blokadom, poprima velike razmere pa Evropa neće moći sebi dugo da dopušta luksuz ignorisanja.
Jasno je da Tači opstruiše prenos vlasti "u aktu ultimativnog nepoštovanja demokratije", kako piše austrijski Di prese, "ali zemlje zaštitnice Kosova bi očigledno radije imale posla sa njegovom partijom nego sa 'Samoopredeljenjem' (Vetevendosje)".
Noćna mora za Vašington i EU bio bi ulazak "Samopredeljenja" u vladu, konkretno, piše austrijski list, "situacija u kojoj bi Aljbin Kurti preuzeo mesto glavnog pregovarača u dijalogu sa Beogradom". Još konkretnije, stavio tačku na dijalog.
Prekinuti dijalog između Beograda i Prištine, u konstelaciji za koju bi krivica jasno ležala na strani Prištine, bio bi za Brisel sasvim novi momenat, koji bi tražio i nova rešenja.
