Izvor: B92, 07.Maj.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU glavni trgovinski partner Srbije
Beograd -- Od EU je u Srbiju došlo najviše bespovratne pomoći našoj zemlji, a najviše novca je uloženo u energetiku. S druge strane, u Evropu izvozimo 57 odsto proizvoda.
Mnogo manje izvozimo u Rusiju 5,5 odsto, slede Kina i Amerika.
Stručnjaci se slažu da pored Evrope i tržišta Rusije, Kina i SAD moraju da postanu stubovi srpskog ekonomskog oporavka.
Od evropskih država, Srbija zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ima najbolju saradnju sa Nemačkom, a ova zemlja je od 2000. do sada Srbiji na raspolaganje stavila milijardu evra pomoći i oko 400 miliona evra pomoći kroz EU fondove. Nemačka vlada pregovara o novom paketu pomoći za 2011. godinu u visini od 117 milion evra.
Uvoz
Rusija: nafta, gas, gorivo, helikopteri
Nemačka: drumska vozila, medicinski proizvodi
Kina: gotovi proizvodi, odeća, obuća
SAD: avioni, kompjuteri, oprema zatelekomunikacije
Izvoz
Rusija: jabuke, gume, akumulatori, lekovi
Nemačka: električne mašine, obojeni metali, voće i povrće
Kina: mašine, mineralne rude i otpaci metala, povrće i voće
SAD: sirovine i repromaterijali, kompjuteri, oprema za telekomunikacije
Srbija ima puno toga da popravi u budućoj saradnji sa ostalim velikim zemljama. Rusija je šesti partner Srbije kod izvoza, a prvi u uvozu, što i ne čudi jer smo energetski veoma zavisni od ove zemlje.
Čini se da najlošiju privrednu saradnju Srbija trenutno ima sa Amerikom, jer, prema rečima stručnjaka, daleko zaostaje za realnim mogućnostima dveju strana. Bitan zadatak i problem u robnoj razmeni jeste smanjenje našeg velikog deficita, ali pre svega uz povećanje našeg izvoza.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da, i što se donacija i obima spoljnotrgovinske saradnje tiče, prednjače zemlje EU, ali da ne treba da zanemarimo ni druga tržišta, poput ruskog, kineskog i američkog koja su vrlo zahtevna.
"Razmena sa EU je najveća iz dva razloga, jer imamo povlašćeni status u trgovini sa ovim zemljama, kao i zbog blizine tržišta. Nažalost, tu je prisutan i ozbiljan spoljnotrgovinski deficit, iako treba istaći da najveći deficit imamo sa Rusijom", ističe Bugarin. Govoreći o Kini i SAD, on dodaje da obim razmene ne odgovara obimu ekonomija tri zemlje, ali je to više problem udaljenosti tržišta.
"Naša orijentacija treba da budu i tržišta zemalja CEFTA regiona jer s njima imamo suficit. Moramo da imamo konkurentne proizvode, kao i kompanije koje ispunjavaju svetske standarde. Važna su sva tržišta i EU i CEFTA i rusko, kinesko i američko, naravno i tržišta severne Afrike i Azije", navodi Bugarin.
Dragomir Janković, saradnik Ekonomskog instituta u Briselu, potvrđuje da su ovde najveći investitori članice EU. "Strateški je važno za Srbiju i njen oporavak i saradnja sa istočnim ekonomijama poput Rusije i Kine. Lek za naš oporavak je izvoz, a mi nemamo proizvode za to. Rešenje bi bila strateška partnerstva sa zapadnim kompanijama gde bismo ponudili istočnim tržištima proizvode koji su konkurentni", objašnjava Janković.
