Izvor: B92, 25.Okt.2011, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU fond pomoći raste na bilion evra
Berlin -- Evrozona se sprema da poveća obim svog fonda za pomoć prezaduženim članicama na više od jednog biliona (hiljadu milijardi) evra.
Jačanje Fonda za spasavanje potez je koji je zona evra koja okuplja 17 zemalja je spema da povuče kako bi zaustavila dužičku krizu koja preti da zahvati još neke države Starog kontinenta,
Nemački parlamentarci su otkrili da bi kapaciteti fonda mogli da budu povećani na više od jednog biliona (hiljadu milijardi) evra, navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se u dokumentu do kojeg je došla agencija AP.
Dokument pokazuje da zona evra želi da taj svoj fond koji sada iznos 440 milijardi evra, ojača nudeći kupcima državnih obveznica osiguranje od eventualnih gubitaka, i privlačeći kapital privatnih investitora i država.
Vlade zone evra se nadaju da će pojačan Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) moći da zaštiti zemlje kao što su Italija i Španija od dužničke krize. Da bi to postigao, Fond mora biti veći.
Vodeći nemački opozicioni poslanici koji su u ponedeljak obavestili kancelarku Angelu Merkel o tome, kažu da će kreditna sposobnost Fonda biti pojačana za "više od hiljadu milijardi evra".
Ali, nacrt dokumenta radne grupe zone evra, koji je Vlada Nemačke u ponedeljak razmotrila sa ključnim poslanicima, ne predviđa cifru za jačanje Fonda, već naglašava da će se cifra utvrditi "posle kontakta sa potencijalnim investitorima" i agencijama za kreditni rejting.
Zbog značaja tog poteza, poslanici stranke Angele Merkel su predložili da promenu odobri Parlament u sredu. Za sada izgleda da će većina nemačkih poslanika to tada prihvatiti - svega nekoliko sati pre no što samit EU u Briselu utvrdi nova pravila za EFSF.
Smanjenje prinosa obveznica koje izdaju problematične zemlje zone evra je ključni korak za suzbijanje širenja dužničke krize jer je spiralni rast prinosa dužničkih obveznica Grčke, Portugalije i Irske izbacio te zemlje sa tržišta kapitala što je primoralo zonu evra da im da hitne pozajmice.
Bilo kakva pomoć Fonda zemljama-članicama bi, međutim, došla uz čvrste obaveze i "odgovarajuće nadgledanje i nadzor", piše u dokumentu.
Grčka, na primer, mora da sprovede teške mere štednje u zamenu za prošlogodišnju pomoć od 110 milijardi evra.
Pojačanje EFSF je jedan od tri dela plana zone evra za rešavanje krize. Druga dva dela su smanjenje duga Grčke tako da se ona rastereti, i da se banke primoraju da nađu više novca da bi nadoknadile gubitke na grčkom dugu i izvukle se iz finansijske krize.
Poverioci Grčke su se jula saglasili da otpišu 21 odsto svojih potraživanja, ali nemački zvaničnici kažu da Grčkoj treba otpisati 50 do 60 odsto da bi ikada izašla iz krize ukoliko je to uopšte moguće.
Evropska centralna banka je u međuvremenu preuzela ulogu vatrogasca kupovinom obveznica finansijski oslabljenih vlada na tržištu.
Ona time sprečava pad cene obveznica, a zadržava rast prinosa što omogućava zemljama u krizi da pozajmljuju novac na tržištu po nižim stopama nego što bi inače mogle.
ECB je saopštila da je prošle nedelje kupila 4,5 milijarde evra državnih obveznica, a 2,2 milijarde nedelju dana ranije, te sada ECB ima državne obveznice za ukupno 169,5 milijardi dolara. ECB očekuje da neće biti potrebno da dalje kupuje obveznice čim Fond za spasavanje u sredu dobije nova ovlašćenja.
