Izvor: Deutsche Welle, 30.Jun.2020, 16:02
EU dozvolila ulazak iz Srbije i Crne Gore
Srbija i Crna Gora našle su se na listi zemalja s dovoljno dobrom epidemiološkom situacijom da im EU otvori svoje granice. Biti na listi ne znači da će se na njoj kroz dve nedelje i ostati – niti da se može svuda u EU.
Srbija i Crna Gora kao jedine zemlje iz regiona Zapadnog Balkana našle su se na listi zemlja kojima će od 1. jula biti otvorene spoljne granice Evropske unije. U Briselu navode da je prva lista od 15 zemlja bazirana na „sličnim ili boljim“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << epidemiološkim podacima u odnosu na stanje u EU i da će biti ažurirana svake dve nedelje. Prema podacima od 15. juna u „sličnoj ili boljoj“ epidemiološkoj situaciji sa EU našle su se pored Srbije i Crne Gore, još i Alžir, Australija, Kanada, Gruzija, Japan, Maroko, Novi Zeland, Ruanda, Južna Koreja, Tajland, Tunis, Urugvaj i Kina.
„Da bi se treće zemlje našle na ovoj listi, broj slučajeva Kovid 19 u prethodnih 14 dana i na 100.000 stanovnika mora da bude blizu ili sličan proseku EU. Istovremeno, potreban je stabilan ili silazni trend novih slučajeva u odnosu na prethodne dve nedelje, kao i procena ukupnog odgovora na Kovid 19, uključujući i pouzdanost informacija“, navode u Savetu EU.
Naglašava se i da su u pitanju preporuke Saveta EU, dakle „bez zakonske obaveze“, a da je na zemljama-članicama odluka o njihovoj primeni. U praksi to znači da zemlje-članice mogu, ali i ne moraju, postepeno da otvaraju svoje granice prema zemljama sa usvojene liste. One istovremeno ne mogu da se otvore prema trećoj zemlji koja nije na listi bez prethodnog usaglašavanja na nivou EU. Tako je Češka, odmah nakon objavljivanja preporuka Saveta EU, najavila da će njene granice biti otvorene za svega osam zemlja sa usvojene liste, uključujući i Srbiju i Crnu Goru.
Ko će ostati, a ko ispasti sa liste za dve nedelje?
Da se će i onako zamršena situacija oko otvaranja granica EU, kao spoljnih, tako i unutrašnjih, nastaviti da se komplikuje, govori i činjenica da zemlje-članice pred sobom već imaju „novije podatke“ Svetske zdravstvene organizacije koji upozoravaju na povećanje broja inficiranih Kovidom 19 drugoj polovini juna i to „u najmanje 11 zemalja Evrope“, a što bi potencijalno „moglo da dovede u pitanje“ funkcionisanje zdravstvenih sistema.
Svetska zdravstvena organizacije upozorila je na pogoršan razvoj situacije prvenstveno u Švedskoj, ali i u svim zemljama Zapadnog Balkana izuzimajući, za sada, Srbiju i Crnu Goru.
Tako se navodi da je Severna Makedonija prešla od jednocifrenih dnevnih slučajeva zaraze Kovidom 19 u maju, do više od 100 slučajeva dnevno tokom juna, često dostižući i 200 slučajeva.
Dodaje se i da je broj inficiranih počeo da raste nakon što su makedonske vlasti ukinule restrikcije, a stanovnici ignorisali upozorenja da drže fizičku distancu i da izbegavaju skupove.
Isti problem nepoštovanja distance zabeležen je u Albaniji, a porast broja inficiranih novim korona-virusom u odnosu na maj, prema podacima SZO, beleže i Bosne i Hercegovina i Kosovo.
Istovremeno, dokument Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, koji su zemlje-članice već imale na stolu, ukazuje i na značajan porasta broja inficiranih Kovidom 19 i u Srbiji i BiH, nakon čega je BiH ispala sa liste za otvaranje granica.
U Savetu EU objašnjavaju da su zemlje-članice prilikom donošenja odluke imale pred sobom spiskove zemlja širom sveta čiji je prosek inficiranih sredinom juna bio manji od 16, odnosno manji od 25 na 100.000 stanovnika.
Prema podacima od 27. juna prosek u EU je pao na 13 zaraženih na 100.000 stanovnika dok je Srbija u datom trenutku već bila na 20, Crna Gora na 19, Albanija na 29, BiH na 32, Severna Makedonija na 98 i Kosovo na 47 zaraženih na 100.000 stanovnika.
Prvenstveno zdravstvena odluka, ali ne i isključivo
U Evropskoj komisiji naglašavaju da su oni dali svoje preporuke o tri osnovna kriterijumima za otvaranje spoljnih granica EU, a koji se odnose na sličnu epidemiološku situaciju u trećim zemljama, mogućnost održavanja mera zaštite tokom putovanja, kao i na reciprocitet za putovanja građana iz EU u datu treću zemlju.
U Komisiji su početkom juna predložili da se među prvima na listi trećih zemlja kojima će biti dozvoljen ulazak u EU nađu partneri sa Zapadnog Balkana. U Briselu su to obrazložili „bliskim odnosima i integracionom politikom EU sa regionom“. Istovremeno, u Komisiji podvlače da će konačna odluka o otvaranju granica uvek biti u nacionalnoj nadležnosti zemalja-članica. Plan Brisela da se do 1. jula uspostavi potpuno funkcionisanje Šengena bez bilo kakvih prepreka na unutrašnjim granicama EU za protok ljudi i robe – nije se ostvario. U ovom trenutku Danska, Finska, Mađarska, Litvanija i Norveška i dalje imaju granične kontrole zbog Kovida 19. Druga faza, prema planu Brisela, od 1. jula, trebalo je da bude postepeno i koordinirano otvaranje spoljnih granica Šengena.
Sudeći po dužini pregovora među zemljama-članicama, ali i različitim zvaničnim reakcijama svake od članica ponaosob, na zagarantovan slobodan ulazak u EU mogu da računaju samo državljani EU, članovi njihovih porodica i imaoci boravišnih dozvola. Svi drugi, čak i sa usvojene liste zemlja, trebalo bi da pre puta provere situaciju u konkretnoj destinaciji.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
