Izvor: B92, 19.Mar.2012, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU Srbiji ispred Rusije, Kine i SAD
Beograd -- Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije je Evropska unija na koju otpada 56 odsto izvoza i to je više od izvoza u Rusiju, SAD, Kinu i Tursku zajedno.
U prošloj godini srpski izvoz je iznosio nešto iznad četiri milijarde evra, a uvoz oko 6,6 milijardi evra.
Direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević kaže da Srbija izvozi 17 odsto svojih proizvoda u zemlje CEFTA, a u Rusiju oko 10 odsto, ali je pokrivenost uvoza izvozom u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << EU u 2011. dostigla 61,4 odsto.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je Srbija počela da primenjuje sa EU početkom 2009. godine.
Delevićeva je rekla da je od jula 2008. godine kada je usvojena nacionalna strategija za evropske integracije naša zemlje ispunila 80 odsto obaveza odnosno od 973 propisa koji su bili predviđeni za usklađivanje sa evropskim normativima usvojila 774.
Delevićeva je navela da su koristi koje ima Srbija u finansijskom i privrednom smislu tri puta veće od carinskih troškova koje imaju zemlje EU prilikom izvoza u našu zemlju. Ona je podsetila da su prelazni trgovinski sproazum raktifikovale 24 zemlje, a ostalo je još da ratifukiju Austrija, Grčka i Nemačka.
"Da je Srbija na dobrom putu približavanja EU govori podatak da su direktne strane investicije u prošloj godini iznosile oko 1,6 milijardi evra, a u isto vreme Slovenija i Hrvatska imale priliv iz inostranstva 1,3 milijarde evra i to zajedno", istakla je Delevićeva.
Što se tiče korišćenja sredstva iz predpristupnih IPA fondova EU Srbija je dobila u periodu od 2007. do 2011. godine oko 2,2 milijarde evra, a primera radi Bugarska za period od 2007. do 2013. na raspolaganje je dobila oko sedam milijardi evra, što rečito govori o značaju punopravnog članstva u Uniji.
Kada Srbija postane punopravna članica EU ona će iz evropskih fondova dobiti na raspolaganje oko četiri odsto, što iznosi oko 1,4 milijardi evra godišnje, navela je ona.
Đogović: Srbiji potrebna nova tržišta
Zbog krize evrozone, Srbija mora hitno da nađe nova izvozna tržišta, pokazala je analiza Instituta za tržišno istraživanje. Nova tržišta treba tražiti u zemljama ZND-a, Indiji, Turskoj, Azerbejdžanu, Poljskoj, smatra ekonomista Saša Đogović.
Đogović je konstatovao da je "žalosna činjenica da se na indijsko tržište izvozi roba u vrijednosti od samo 8,4 miliona dolara, dok je uvoz sa tog tržišta 152,5 miliona”, ističući da bi država morala mnogo više da se potrudi da sa tom tradicionalno bliskom zemljom ostvari značajniju privrednu saradnju.
Već duže vreme najvažnija izvozna tržišta su Nemačka i Italija, ali je sasvim izvesno da će se tržište EU i dalje sužavati za robu iz Srbije, navode u IZIT-u i ističu da pod hitno treba pronalaziti druga tržišta, kako bi se bar delimično amortizovali negativni efekti krize evrozone.
Tako analitičar IZIT-a Saša Đogović navodi da nova tržišta pre svega treba potražiti u zemljama koje pripadaju ZND-u, zatim u Indiji, Turskoj, Azerbejdžanu, Poljskoj itd.
Đogović je naveo primer da je izvoz u Rusiju prošle godine porastao za 48 odsto, odnosno sa 535 miliona dolara na 792 miliona u 2010. godini. Tu postoji prostor za mnogo veći plasman prehrambenih i hemijskih proizvoda, vina, nameštaja i automobilskih djelova.
On smatra da uz aktivnu podršku državnih institucija treba lobirati na Bliskom istoku, da bi se našao put za izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda, ali i namještaja.
.jpg)
