Izvor: B92, 17.Okt.2011, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Samit (ne)će doneti rešenje
Brisel, Berlin, Beč -- Samit Evropske unije predstojećeg vikenda trebalo bi da da rezultira odlučnim i jednoglasnim odgovorom na dužničku krizu u evrozoni. Ipak, ne veruju svi u to.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorava da je taj blok na prekretnici.
"Nadam se da će vlade doneti jednoglasnu odluku da odgovore na ovaj hitan problem. Primećujem da je prisutna svest o tome da je ovo ključan trenutak i da je potreban odlučan odgovor", rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Barozo.
Sa druge strane, portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, Štefen Zajbert, kaže da je predstojeći samit tek "važan korak" na dugom putu koji će se produžiti i na narednu godinu, što će razočarati mnoge koji su očekivali skoro rešenje evropske krize.
Triše: Treba nam bolja politika
Odlazeći predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše pozvao je evropske vlade da unaprede svoju politiku, u svetlu finansijske krize evrozone koju je okarakterisao kao globalni problem. Triše je izjavio da euro ostaje pouzdana valuta, uprkos rastućim finansijskim problemima pojedinih članica evrozone. On je naglasio da je finansijska kriza pokazala da se "mora poboljšati sistem upravljanja, naročito u Evropi".
Nada da je rešenje na pomolu je bila postaknuta izjavom Merkelove i predsednika Francuske Nikole Sarkozija početkom meseca da će samit 23. oktobra rezultirati "sveobuhvatnim odgovorom" u vidu mera protiv dužničke krize.
Očekivalo se da će taj plan prvenstveno biti usmeren prema smanjenju grčkog duga, omogućavanju da se banke više zadužuju i povećanju obima fonda evrozone za spas prezaduženih članica.
Zajbert je, međutim, negirao da će to okončati krizu. "Kancelarka smatra da se ponovo prisutni snovi o tome da će taj paket rešiti sve probleme i da će u ponedeljak sve biti gotovo neće ostvariti. To će biti važni koraci na jednom dugom putu, koji će se nastaviti i u sledećoj godini, a iza kojih moraju da slede novi koraci", istakao je portparol nemačke kancelarke.
Evropski lideri predstavljaju samit zakazan za 23. oktobra kao ključnu šansu za postizanje dogovora o sveobuhvatnom planu za rešenje problema dužničke krize u evrozoni, koja traje već više od godinu dana.
Štark: Cena za krizu deo suvereniteta
Odlazeći glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Jirgen Štark kaže da je veća kontrola Unije nad državnim budžetima članica način na koji je moguće izbeći novu dužnicku krizu u evrozoni.
Štark se obratio Evropskom parlamentu, rekavši da zemlje u zoni evra treba da budu spremne "da se odreknu državne suverenosti" po pitanju duga i deficita.
Evropska unija treba da napravi "sveobuhvatne" izmene svojih osnovnih ugovora, što bi moglo da traje godinama, ocenio je Štark.
On je podržao stav odlazećeg predsednika ECB Žan-Kloda Trišea, koji je pozvao na moguće formiranje zajedničkog evropskog ministarstva finansija koje bi nadgledalo potrošnju.
Štark je upozorio da bi omogućavanje da se zemlje u problemima zadužuju putem "evroobveznica", što je podržalo svih 17 zemalja evrozone, samo smanjilo motivaciju tih zemalja da ograniče potrošnju i deficit.
Austrija: Prvo pomoć bankama pa otpis duga Grčkoj
Pre nego što bude otpisan deo dugova Grčkoj, potrebno je dokapitalizovati banke, pri čemu će austrijskim bankama u svrhu dokapitalizacije biti potrebno do četiri milijarde evra.
Zamenik guvernera tamošnje Centralne banke Volfgang Duhaček je istakao da i druge finansijski posrnule članice evrozone takođe treba da se zaštite pre otpisa dela grčkog duga, pri čemu se pominje procenat smanjenja tog duga od čak 50 do 60 odsto.
Odluka o dokapitalizaciji evropskih banaka mora da bude doneta brzo, a konkretan model tog procesa mora da bude prezentovan do samita Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta 3. i 4. novembra u francuskom gradu Kanu, izjavio je Duhaček.
U nedelju, 23. oktobra, održava se samit Evropske unije, za kojeg se zvaničnici nadaju da će rezultovati predlogom sveobuhvatnog rešenja za dužničku krizu u evrozoni, koja preti da izazove novu globalnu finansijsku krizu.
Prisutno je očekivanje da će lideri najaviti obavezu ulagača da podnesu otpis grčkog duga veći od dogovora iz jula od 21 odsto.
EBRD snizila prognozu rasta zbog krize u evrozoni
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je saopštila da je snizila prognozu privrednog rasta evropskih zemalja u tranziciji u ovoj i sledećoj godini, kao posledicu dužničke krize u evrozoni.
U saopštenju Banke se navodi da "EBRD predviđa usporenje ekonomskog rasta evropskih privreda u tranziciji, usled toga što evropska dužnička kriza ugrožava oporavak od globalne finansijske krize iz 2008. i 2009. godine".
Prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu u regionu kojeg pokriva EBRD, a koji obuhvata 29 zemalja od centralne Evrope do centralne Azije, snižena je na 4,5 odsto, sa julske prognoze od 4,8 odsto, dok se u 2012. očekuje rast od 3,2 odsto, što je značajno niže od ranije prognoze od 4,4 odsto.
"Sniženje procene rasta BDP-a u 2012. godini je posledica izgleda za veće usporenje rasta privreda centralne i jugoistočne Evrope, koje su posebno izložene posledicama dužničke krize", saopštio je EBRD.
Ta banka je dodala i da situacija u evrozoni u manjoj meri utiče na privredni rast Rusije i drugih članica Zajednice nezavisnih država, pa se očekuje da će njihov rast i dalje biti prilično jak.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
