Izvor: Vostok.rs, 04.Dec.2014, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU-SAD: sporazum nesložnih
04.12.2014. -
Tema pregovora koji se sada vode između EU i SAD o Transatlantskom trgovinsko-investicionom partnerstvu – TTIP, a jednostavnije o zoni slobodne trgovine, podsećaju sa tačke gledišta pažnje javnosti prema njoj, izvesno talasasto kretanje. Poslednjih dana ova tema ponovo je izbila na jedno od prvih mesta evropskih medija.
Povod je bio referat koji je pripremio američki Institut za globalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << razvoj i životnu sredinu na Univerzitetu Taftsa u državi Masačusets. Prema rečima nekih komentatora to je prvo pravo nezavisno istraživanje posledica predstojećeg sporazuma o TTIP.
Kako se već saopštavalo, o nameri da se formira zona slobodne trgovine između SAD i jedinstvene Evrope prvi je progovorio domaćin Bele kuće Barak Obamau tradicionalnom obraćanju kongresu u februaru prošle godine. Prvi sastanak evropske i američke delegacije održan je u julu u Vašingtonu, a u oktobru ove gdoine isto tamo, u glavnom gradu SAD, protekla je već sedma runda pregovora. Treba primetiti da kako se kretao proces pripreme sporazuma o TTIP, rastao je i talas protesta protiv datog dokumenta, koji je zahvatio prestonice mnogih zemalja EU.
Što se tiče Evropske komisije kojoj su narodni izabranici Evrope poverili mandat za vođenje pregovora, ona je slikala i nastavlja da slika radosne perspektive koje će otvoriti evropljanima buduća zona slobodne trgovine. Prema rečima nemačkog lista Zidojče cajtung, Brisel predstavlja svojim građanima sporazume u pripremi kao neviđenu blagodat. Konačno će se pojaviti nova radna mesta! Ekonomija će napredovati! Blagostanje takođe! – uzvikuje list. Najčešće, kako podvlači ovo i druga izdanja, čuje se cifra od 545 evra. Upravo takvom sumom, po obećanju Evropske komisije, može godišnje da popuni svoj novčanik četvoročlana porodica. A ekonomija EU u celini, uverava Brisel, napredovaće za 120 milijardi evra godišnje.
Komisija, prema medijima, gradi svoje proračune na nezavisnoj, kako ona izjavljuje, prognozi, koju je izveo Londonski centar za ekonomska i politička istraživanja CEPR. Ipak, kako primećuje u jednom od svojih komentara nemački «Deutsche Wirtschafts Nachrichten», jedini klijent ovog centra, kao i naručilac radova jeste sama komisija. Ako se govori o nezavisnom istraživanju, po ubeđenju izdanja, njime može da se smatra pomenuti izveštaj koji su pripremili eksperti američkog Univerziteta Taftsa. Prema zaključku naučnika, pravi gubitnik od stupanja sporazuma o TTIP na snagu buće upravo EU.
Cifre koje navode eksperti univerziteta ne ostavljaju evropljanima ni najmanje iluzije povodom oslikanih perspektiva. Prema autorima referata, do 2025. godine Evropa će se lišiti skoro 600 000 radnih mesta, koliko je bilo izgubljeno za 2010. i 2011. kriznu godinu. Konkretno u Nemačkoj broj onih koji su ostali bez posla će dostići 134 000 ljudi, u Francuskoj 130 000, u zemljama Severne Evrope – 223 000. U Nemačkoj, koja je zemlja rekorder po obimu izvoza, razmere izvoza robe će se smanjiti za 1,14%. Obim izvoza Francuske, čija ekonomija je i tako prikočila svoj razvoj, smanjiće se za 1,9%, a u državama Severne Evrope – čak za 2,07%. Rezultat će biti umanjenje nacionalnog bruto proizvoda u Nemačkoj za 0,29%, u Francuskoj za 0,48%, u zemljama severa Evrope za 0,5%.
Što se tiče obećanog popunjenja porodičnog novčanika, i ovde prognoze naučnika iz Masačusetsa ne daju povod za optimizam. U Nemačkoj prosečni godišnji prihod porodice će pasti za 3402 evra, u Francuskoj za 5518, u zemljama Severne Evrope za 4848 evra. Zato američki partner, tvrde autori referata, biće na nesumnjivom dobitku. Svi prognozirani pokazatelji u SAD biće sa znakom plus. Obim izvoza će tamo skočiti za 1,02%, nacionalnog bruto proizvoda za 0,36%, pojaviće se 784000 novih radnih mesta, godišnji prihod porodice će skočiti za 699 evra. Rezultat referata je nesumnjiv: cena koju će platiti Evropa za potpisivanje ovakvog sporazuma biće gigantska. Ipak, kako smatra šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov, sporazum će najverovatnije biti sklopljen:
- Prema makroekonomskim pokazateljima to je bitan plus i za SAD i za Evropu. Za Rusiju, između ostalog, to može da se pretvori u minus, pošto može da se očekuje izvesno preusmeravanje robnih tokova sa kontinenta u Severnu Ameriku. Uz to treba dodati i postojeće sankcije koje u određenim pravcima mogu da budu dugoročne.
Obične evropske građane makroekonmski razlozi najmanje brinu. Izlazeći na demonstracije oni traže očuvanje radnih mesta, brigu vlasti o njihovom zdravlju, koje može da postrada od najezde američkih genetski modifikovanih proizvoda na lokalna tržišta. Ali danas, ironiše «Deutsche Wirtschafts Nachrichten», hladni proračun političkih elita EU sastoji se u sledećem: dok ljudi shvate kakav je dogovor potpisan, mi ćemo biti na zasluženom odmoru. Poreza za naše penzije i do tada će biti dovoljno.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: REUTERS//Hannibal
