Izvor: Vostok.rs, 27.Jun.2014, 11:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Letnji samit sa ukusom iperita
27.06.2014. -
Evropski lideri se okupljaju na letnji samit EU 26-27. juna, koji započinje u belgijskom gradu Ipreu. EU je prišla ovom samitu sa neviđeno oštrim sporovima o kandidatima za najvažnije dužnosti u Uniji. Na jesen treba promeniti predsednika Evropske komisije, Portugalca Manuela Barozua i šefa evropske diplomatije Ketrin Ešton. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Na prvu dužnost ”nemački blok” kandiduje bivešeg premijera Luksembruga i šefa Evrogrupe (udruženje 17 zemalja zone evra) Žana-Kloda Junkera. Ali britanski premijer Dejvid Kameron već je izjavio da ako Junkera odobre, on, Kameron, lično će započeti kampanju izlaska Londona iz sastava EU. Hitno. Čak neće čekati britanski referendum o tom pitanju, zakazan za 2017. godinu.
I aktualni ministar inostranih poslova Poljske Radoslav Sikorski hteo bi da rukovodi diplomatijom EU. Ali bukvalno nedelju dana pre samita, poljski list Wprost objavio je snimak njegovog telefonskog razgovor koji je šanse Sikorskog sveo na nulu. Pan Radoslav je ispričao u razgovoru mnogo lošeg i ružnog o britanskom premijeru Kameronu, o besmislenosti partnerstva sa SAD i o gluposti mnogih svojih kolega iz EU. Sa takvom ”biografijom” na takve dužnosti ne dolaze.
A dva dana pre samita italijanski premijer Mateo Ronci (Italija od jula staje na šestomesečno dežurstvo predsedavajućeg EU), izjavio je da se EU ponaša kao ”zlobna i pohlepna tetka”, a mere stroge štednje ubijaju njenu ekonomiju. Oni koji misle da će samo imenovanjem Junkera na dužnost predsednika EU moći da se umire evropljani i ispravi položaj, rekao je Renci, ”žive na Marsu”. EU, rekao je on, treba menjati iz korena.
Ma kako to bilo paradoksalno, najglatkije na samitu treba da bude ”ukrajinsko pitanje”. Iz tog prostog razloga što su ”odrasli” članovi EU već otvoreno stavili do znanja da nikakvog trećeg paketa sankcija protiv Rusije neće biti. I krizu u Ukrajini treba okončati. U Briselu, EU treba da potpiše sa Ukrajinom ekonomski deo sporazuma o pridruživanju. Radi čega će ovamo doći novi predsednik Petar Porošenko. Naravno, biće oštrih izjava na račun Rusije. Ali to je čista retorika da se zadovolji Vašington.
Posle odluke ruskog parlamenta od 25. juna da se ukine dozvola predsedniku Vladimiru Putinu da upotrebi u slučaju neophodnosti vojnu silu u Ukrjini, nikakve osnove za proširenje sakncija nema.
Moskva ovom odlukom može da promeni raspoloženje lidera u Donbasu i Lugansku, da ih podstakne na pregovore o regulisanju krize, smatra profesor MGIMO Aleksandar Tevdoj-Burmuli. Ukrajinu, u krajnjoj liniji u doglednoj budućnosti, već su izveli van zone uticaja Rusije. I sada, posebno u kontekstu požara u Iraku, ni SAD, ni EU više nisu zainteresovani za to da sejoš više podižu ulozi u ”ukrajinskoj igri”, smatra Aleksandar Tevdoj-Burmuli.
- Nema nikakvog smisla još više nervirati Rusiju. Tim pre to se tiče stava Evrope, koja ima šta da izgubi. Zato bi Evropa nesumnjivo htela da fiksira situaciju u aktualnom stanju. A Krim je posebno pitanje koje podleže dugogodišnjem razmatranju. Jasno je da će neke sankcije biti sačuvane. Ali, ponavljam, sada nikome nije povoljno a povećava uloge i da pooštrava sankcije protiv Rusije.
Malo ko u EU je i ranije planirao da izoluje Rusiju. Izuzev zaraženih postsovjetskom rusofobijom baltičkih zemalja. A poseta ruskog predednika Vladimira Putina Austriji 24. juna vrlo je dobro pokazala koliko su preterana tvrđenja Braka Obme da mu je pošlo za rukom da dostigne potpunu međunarodnu izolaciju Rusije, kaže predsednik Centra za strateške komunikacije Dmitrij Abzalov. Stiče se utisak da predstava Baraka Obame o realnim dešavanjima u svetu nema ništa zajedničko sa stvarnošću.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/European Parliament/cc-by-nc-nd
