Izvor: Večernje novosti, 25.Nov.2012, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU: Britaniji neće biti isto bez Unije

DA li da ostanem ili da odem? Dilema iz apsolutnog “Klešovog” hita s početka osamdesetih, ozbiljno razdire Veliku Britaniju poslednjih nedelja. Većina Ostrvljana, njih 56 odsto, izjasnilo se za izlazak zemlje iz Evropske unije u anketi lista “Obzerver”, dok je tek 30 odsto ispitanika za ostanak u Uniji. Kriza u evrozoni i planovi da Brisel dobije veća ovlašćenja nad ekonomijama zemalja članica, podgrejala je britanski evroskepticizam do usijanja, pa pritisci na premijera Dejvida >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Kamerona da raspiše referendum o izlasku iz Unije jačaju. Zato se u kontinentalnom delu Evrope ozbiljno razmatra: da li je sa ili bez Ostrvljana isto? Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, kaže da Velika Britanija treba da ostane deo EU, ali da u isto vreme ne bi trebalo da sa strane pridikuje drugima.BRISEL I FRANCUSKI VUKOVI ZA Ervea Maritona, francuskog konzervativnog poslanika, igranje sa idejom referenduma je opasno, jer bi moglo da se dogodi da Velika Britanija iz Unije ode bez analize svih posledica. Što se tiče povratka nadležnosti iz Brisela na nacionalni nivo, Maritonov stav je sličan stavu britanske vlade jer su, kaže, neke teme sasvim lokalnog karaktera, kao, recimo, pitanje vukova na francuskim Alpima: - EU kaže da se više od određenog broja ne sme ubiti. Šta uopšte Evropa i ima sa tim kako se francuski farmeri nose sa vukovima u francuskim planinama? To nije evropsko pitanje. - Članstvo Velike Britanije je i u britanskom i u evropskom interesu. Jedinstveno tržište veoma pogoduje britanskoj ekonomiji - naveo je Šulc za Bi-Bi-Si. - U globalizovanom svetu, Britanija bi mnogo rizikovala da bude sama. Njen uticaj bi opao i bila bi odvojena od najbližih geografskih i političkih saveznika u kontinentalnoj Evropi. Odlazak Velike Britanije iz EU ne bi bio dobar ni za nju ni za EU, mišljenja je Derk Jan Epink, belgijski poslanik, koji kaže: “Ako Britanija ode, evropska birokratija će je kazniti jer je otišla i odustala, tako da joj neće dati povoljan trgovinski sporazum”. A gde je, konkretno, problem i zašto britanska podrška članstvu u EU pada? Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Eseksu Pol Vajtli za AFP objašnjava da je Britanija postala članica EU zbog ekonomskih prednosti. Zbog toga, nije slučajno da je odnos ka EU počeo da se hladi proteklih pet godina, nakon pojave ekonomske krize. Iza rasta evroskepticizma kod Britanaca, po Filipu Vajtiju iz organizacije “Centar za evropsku reformu”, stoji drugi okidač: proširenje bloka ka istočnoj i centralnoj Evropi 2004. godine. On ističe da se, nakon što je oko milion novih vlasnika pasoša EU ušlo u Veliku Britaniju “članstvo u evropskom bloku povezuje sa gubitkom britanskih granica”. U kombinaciji sa ekonomskim problemima, navedeni faktori još više su očvrsnuli evroskepsu unutar redova konzervativaca britanskog premijera Dejvida Kamerona, što je dovelo do sukoba sa njihovim koalicionim partnerima, proevropski nastrojenijim liberalnim demokratama. Po Vajtiju, referendum o eventualnom izlasku iz EU mogao bi da se održi oko 2017. godine, dve godine posle narednih opštih izbora.

Nastavak na Večernje novosti...