Izvor: B92, 10.Mar.2015, 17:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EP: Srbija napredovala, ali...

Srbija je napredovala u reformama, ali mora potpuno sprovesti propise EU u vladavini prava, kao i dogovore s Prištinom da bi se što pre otvorila prva poglavlja.

To se navodi u predlogu rezolucije o kojoj danas u plenumu u Strazburu raspravljaju poslanici Evropskog parlamenta (EP), koji pozdravljaju odlučnost Vlade Srbije da sprovede sistemske i strukturne ekonomske reforme.

Kaže se, međutim, da Srbija zaostaje u reformi pravosuđa koja je presudno važna za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << napredak borbe protiv korupcije i za bezbednost poslovanja i investicija, i naglašava se ključni značaj nezavisnosti pravosuđa i nepristrasnosti sudija i tužilaca.

Po predlogu rezolucije, o kojoj će sutra glasati evroposlanici, poglavlje 23 o pravosuđu i temeljnim pravima, kao i poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost, treba otvoriti u ranoj fazi pregovora EU i Srbije.

Takođe se podstiču Beograd i Priština da nastave dijalog i primenu postignutih dogovora i da odmah na početku pregovora o članstvu Srbije u EU treba otvoriti i poglavlje 35, koje obuhvata normalizaciju odnosa Prištine i Beograda.

Prethodna verzija rezolucije, međutim, dopunjena je amandmanima, tako da se sada "insistira na činjenici da poglavlje 35, vezano za odnose Srbije i Kosova, mora biti podvrgnuto preciznoj definiciji".

"Okvir pregovora dozvoljava da se utvrdi da li napredak u jednom poglavlju jasno zaostaje u odnosu na pregovore u celini, što omogućava Evropskoj komisiji da preporuči odlaganje otvaranja ili zatvaranja drugih poglavlja", dodaje se.

Poslanici EP "podstiču srpske vlasti da preduzmu strukturne ekonomske reforme radi pospešenja ekonomskog rasta, da stvore povoljnije uslove za preduzeća i ulaganja u celoj Srbiji".

Takođe traže od vlade Srbije da uloži napore za "suzbijanje nezaposlenosti i siromaštva, uravnoteženje budžetskih troškova i da se bori protiv korupcije, koja je glavna pretnja za poslove".

Evropski poslanici isto tako "pozivaju Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, uključujući svoju politiku prema Rusiji".

U dokumentu se izražava "žaljenje što Srbija, kada je to od nje bilo zatraženo, nije uskladila svoje odluke sa odlukama Saveta ministara (EU) kojima se uvode restriktivne mere protiv Rusije".

EP dodaje da "se ipak moraju imati u vidu ekonomske, socijalne tradicionalno snažne veze koje ujedinjuju te dve zemlje, uz ocenu da Srbija može odigrati ulogu od krajnje važnosti kad je reč o odnostima EU i Rusije".

Primećuje se, međutim, da je "Srbija s velikom pažnjom dočekala lica kojima je zabranjen ulazak u Uniju i da organizuje vojne vežbe s ruskom vojskom".

EP "ohrabruje Srbiju da iskoristi predsedavanje OEBS-u kako bi se doprinelo stabilizaciji stanja na istoku Ukrajine".

U predloženoj rezoluciji takođe se "pohvaljuje rad nezavisnih regulatornih tela i njihov doprinos poboljšanju pravnog okvira i većem stupnju odgovornosti državnih institucija", uz napomenu da se "preporuke nezavisnih regulatornih tela moraju slediti, a njihova nezavisnost poštovati".

EP pozdravlja donošenje zakona o javnom informisanju i medijima, zakona o elektronskim medijima i zakona o javnim radio-difuzionim uslugama i traži njihovo sprovođenje.

Evroposlanici navode da su "zabrinuti zbog pretnji novinarima, što se ogleda u sve većoj autocenzuri... i sve gorih uslova za potpuno ostvarivanje slobode izražavanja u Srbiji" i naglašavaju potrebu "potpune transparentnosti medijskog vlasništva".

U tekstu rezolucije sa "zabrinutošću se konstatuje da politički pritisci ugrožavaju nezavisnost medija" i pozivaju vlasti Srbije da stvore uslove za slobodu izražavanja i medija kao temeljne vrednosti EU.

Takođe se "pozdravlja konstruktivan duh s kojim Vlada Srbije deluje u odnosima sa susednim zemljama... i ispunjava međunarodne obaveze".

"EP ohrabruje Srbiju da u potpunosti sprovede bilateralne sporazume sa susednim zemljama i krene u rešavanje bilateralnih pitanja na pragmatičan nači", a kao jedno od važnih pitanja za regionalno pomirenje se navodi rasvetljavanje sudbine nestalih u ratnim sukobima u Hrvatskoj, na Kosovu i u BIH.

Ovaj stav bi mogao da se razume i kao izvestan odraz odbačenog zahteva delegacije hrvatskih poslanika u prethodnoj raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP, da se odustajanje od istraga ratnih zločina u regionu, Srbiji postavi kao uslov za dalji napredak ka EU, uz pitanja sudbine nestalih, povraćaja kulturnih dobara i rešenja granice na Dunavu.

Visoki zvaničnik Evropske komisije Simon Morđu je na to uzvratio da to ne dozvoljava utvrđeni okvir pregovora o članstvu i da se, kao i do sada, bilateralna pitanja moraju rešavati izvan samih pregovora.

Rekao je i da je srpski zakon o ratnim zločinima veoma sličan zakonima više članica EU.

U dokumentu parlamenta EU se od Vlade Srbije traži da otvori arhive JNA, a bivšim jugoslovenskim republikama pristup dokumentima bivše jugoslovenske tajne policije UDBA.

"Pravna nesigurnost prisutna je u privatnom sektoru i nakon usvojenih zakonskih izmena" i otud se u rezoluciji "ponovo izražava zabrinutost zbog odredbi novog člana 234. o zloupotrebi položaja i ovlašćenja koji se još mogu proizvoljno tumačiti".

Takođe se kaže da Srbija treba da usaglasi propise s pravnom tekovinom Unije kako bi što brže sprovela razdvajanje i restrukturiranje javnog preduzeća za gas.

Nastavak na B92...

Radio Slobodna Evropa: Evropski parlament o Srbiji i Crnoj Gori