Izvor: S media, 09.Nov.2010, 19:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK: BiH minimlano napredovala
Bosna i Hercegovina (BiH) je ostvarila mali, ograničen, a u nekim segmentima nikakav napredak u reformskim procesima, ocenjuje se u novom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU).
U izveštaju koji obuhvata razdoblje od septembra 2009. do septembra 2010. podseća se da je BiH potencijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kandidat za članstvo u EU, da je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2008, ali da je napredak u reformama vezanim za pristup EU ograničen.
Takodje, navodi se da je BIH vrlo malo napredovala i u ispunjavanju uslova za zatvaranje Ureda visokog predstavnika.
Zabeležen je i nizak konsenzus domaćih vlasti o glavnim reformskim prioritetima, kao što je uskladjivanje Ustava s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i uspostavljanje jedinstvenog ekonomskog prostora.
U izveštaju se dodaje da su potrebne zajedničke vizije kako bi bila stvorena funkcionalna i efikasna državna struktura, te da je potrebno učiniti dodatni napor kako bi "jedan glas govorio u ime BiH" kada je u pitanju obraćanje EU i medjunarodnim institucijama".
EK podseća da je Ustav BiH sastavljen kao deo medjunarodnog dogovora iz 1995, kada je potpisan Dejtonski sporazum, i dodaje da je njime uspostavljena kompleksna politička struktura koja je neefikasna i koja se često zloupotrebljava, kao i da dosadašnji pokušaji reforme ustava nisu dali opipljive rezultate.
EK: Kosovo napredovalo
U BiH postoje vlade na državnom nivou, entitetskim nivoima, Distriktu Brčko, te vlade u 10 kantona u Federaciji BiH, dok se u Federaciji BiH nadležnosti entiteta, kantona i opština preklapaju, navodi se u izveštaju.
EK navodi i da je u decembru 2009. Evropski sud za ljudska prava objavio pravno obvezujuće odluke u slučaju "Sejdić-Finci protiv Bosne i Hercegovine", kojima je na bazi etničke pripadnosti uskraćeno da se kandiduju za izbore, ali da te odluke nisu sprovedene, čime BiH krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
BiH je takodje, primećuje se u izveštaju, jednostrano promenila carinske stope za odredjeni broj poljoprivrednih proizvoda. Dodaje se i da BiH prima finansijsku pomoć u okviru Instrumenta za pretpristupnu Pomoć (IPA), ali da je postignut mali napredak vlasti u pravcu uspostavljanja potrebnih struktura za upravljanje fondovima EU.
U izveštaju se navodi i da je potrebno jače razviti civilno društvo, s posebnim akcentom na antikorupcijske mere, zaštitu okoline, razvoj lokalne demokratije.
EK: Srbija napredovala na političkom planu
EK kritikuje i to što niej psotignut sporazum o raspodeli državne imovine izmedju države i drugih nivoa vlasti, jer nadležna tela, osim Brčko Distrikta, nisu završila procenu državne imovine.
"U septembru je Narodna skupštine Republike Srpske jednostrano usvojila vlastite imovinske zakona, što dodatno potkopava izglede za održivi sporazum o državnoj imovini", navodi se u dokumentu. Dodaje se da je i pitanje nepokretne vojne imovine ostalo nerešeno.
"Sve u svemu, nije bilo dovoljno napretka na rešavanju prioriteta Evropskog partnerstva, koja zahtevaju mere za postizanje funkcionalne i održive institucionalne strukture i boljeg poštovanja ljudskih prava i temeljnih sloboda, uključujući i usvajanje izmena Ustava", navodi se u izveštaju.
Ograničeni napredak je postignut i u području reforme pravosudja a složenost proizlazi iz činjenice da postoje četiri zasebna pravosudna sistema (na državnm nivou na nivou Republike Srpske, Federacije BiH i Brčko Distrikta).
EK ističe da je primetan je i politički pritisak na sudstvo i da postoji "opšti nedostatak političke volje da se preduzmu koraci potrebni za sprovodjenje Strategije reforme pravosuduja za period 2009-2013".
Kada je reč o borbi protiv korupcije EK ocenjuje da je BiH postigla ograničen napredak, ističući da he korupcija rasprostranjena u javnom i privatnom sektoru, što utiče na rad sudstva, poreske i carinske uprave, javne nabavke, i privatizacije.
"Korupcija koja preovaldjuje u mnogim područjima i dalje je ozbiljan problem javnog i privatnog sektora, a antikorupcijska politika se ne sprovodi adekvatno", navodi se u zaključima.
Kada su u pitanju ljudska prava, BiH je ratifikovala UN i druge medjunarodne konvencija o ljudskim pravima, ali je njihova primena neujednačena, a prisutna je i diskriminacija na verskoj ili etničkoj osnovi.
"Sveukupno gledano, BiH nije postigla napredak u oblasti gradjanskih i političkih prava, a pristup pravdi i jednakosti pred zakonom nisu zagarantovani", ističe se u izveštaju.
Uz iznošenje primera EK kritikuje i mali napredak u poštovanju prava žena i dece, kao i kršenje prava radnika i sindikalnih prava, dok se kada je reč o pravima izbeglica i raseljenih konstatuje "izvestan napredak".
Saradnja s Haškim tribunalom je ocenjena kao zadovoljavajuća, ali se naglašava da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se pronašli i uhapsili preostali begunaci Ratko Mladić i Goran Hadžić, kao i Radovan Stanković koji je pobegao iz zatvora u Foči 2007. godine, a koji je osudjen za ratne zločine u Foči.
(Beta)
