Izvor: Vesti-online.com, 01.Nov.2010, 14:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država čeka da pomru naslednici

Budući da je voda došla do grla, jer je jedan od ključnih uslova da bi Srbija zvanično dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji da donese zakon i vrati imovinu koju su posle Drugog svetskog rata komunisti oteli, najnovija verzija Nacrta zakona o denacionalizaciji trebalo bi do kraja ove godine da ugleda svetlost dana.

Po ovoj verziji nacrta, kako je nezvanično procurila u javnost, za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << od prethodnih, ne predviđa se vraćanje imovine u naturalnom obliku već isključivo u novcu i vrednosnim hartijama, koji će se vlasnicima ili njihovim zakonitim naslednicima isplaćivati u periodu do 20 godina.

Ovome u prilog govori činjenica da je Ministarstvo ekologije i prostornog planiranja kroz Zakon o planiranju i izgradnji omogućilo da vlasnici objekata na zemljištu otkupe i to zemljište i izbrisalo mogućnost naturalne restitucije.

- To je isto urađeno i Zakonom o privatizaciji i ne vidim mogućnost da se imovina vraća u naturalnom obliku - izjavio je nedavno ministar ekologije i prostornog planiranja Oliver Dulić.

Restitucija je, kaže Milan Parivodić, "jasno definisan pojam i predviđa vraćanje u izvornom obliku".

Parivodić je u bivšoj vladi Vojislava Koštunice bio zadužen za zakon o denacionalizaciji i za čijeg je mandata donet propis o o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.

- Sve osim vraćanja u izvornom obliku je kompenzacija i ona mora da sadrži element proporcionalnosti, odnosno finansijsku nadoknadu u realnoj vrednosti. I ne može da se s državne strane kalkuliše tako da će inflacija u međuvremenu obezvrediti sumu za obeštećenje i da će za 20 ili više godina potomci vlasnika, koji u međuvremenu pomru, umesto vraćene imovine dobiti u stvari simboličan novčani poklon da kupe par cipela - objašnjava za "Vesti" Parivodić.

Koliko je zakon o denacionalizaciji važan svedoči i nedavna izjava predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je rekao da se pitanje restitucije mora rešiti, da se radi da o kompleksnom zakonu, ali koji ne sme da naruši finansijsku bezbednost zemlje.

Naime, Srbiji je, prema ranijim procenama, potrebno više od tri milijarde evra za obeštećenje vlasnika i to samo onih kojima se ne može vratiti imovina u naturalnom obliku.

Ukoliko se izbaci mogućnost naturalnog vraćanja, suma za odštetu će vrtoglavo da poraste. Osim toga, problem je i dosadašnji proces privatizacije koji je u međunarodnim institucijama ocenjen kao sumnjiv pošto je privatizacija obavljana pre restitucije i u mnogijm slučajevima ostalo je sporno vlasništvo.

Budući da je tokom privatizacije izveden pogrešan redosled, država je propisala obavezu da pet odsto od svake privatizacije odlazi u Fond za restituciju.

Krajem prošle godine u tom fondu je bilo svega 53 miliona evra, što je 54 puta manje od svote koja je potrebna za restituciju. Jer, 140.000 pojedinaca se prijavilo za povraćaj imovine, 90 odsto tražene imovine je u vlasništvu države i 97 odsto zahteva odnosi se na zemljište

Podsećanja radi, od petokotobarskih demokratskih promena 2000. godine urađeno je nekoliko verzija nacrta zakona o restituciji, ali nijedan nije stigao do poslanika u Skupštinu Srbije na raspravu i usvajanje, dok se istovremeno sporna imovina krčmila i preprodavala.

Vila Aleksandra Acovića, čuvenog inženjera iz doba Kraljevine Jugoslavije, koja se nalazi u rezidencijalnom naselju na beogradskom Dedinju, u Užičkoj (nekad Rumunskoj) ulici broj 15 umesto da bude vraćena njegovom sinu Radisavu i unucima Aleksandri i Jelici, koji žive u Švajcarskoj, postaće uskoro kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića.

Ovaj potez aktuelnih vlasti Aleksandrov sinovac, arhitekta Dragomir Acović ocenio je u izjavi za "Vesti" kao "naknadnu overu svega onog što su komunisti otimali posle Drugog svetskog rata".

Sedište Demokratske stranke, čiji je Tadić lider, nalazi se takođe na tuđoj očevini, pošto su tu kuću u kojoj je stranka smeštena, u Krunskoj komunisti posle Drugog svetskog rata oteli inženjeru i pronalazaču železničkih kočnica Dobrivoju Božiću. Njegovi sinovi koji danas žive u Americi i Kanadi traže da im se ta nekretnina vrati.

- Zgrada Francusko-srpske banke, Knez Mihailova br. 36, potražuju naslednici porodice Bajloni i veliki broj drugih akcionara

- Ambasada Švajcarske u Birčaninovoj ulici 27, koja je bila nekada u vlasništvu porodice Bajloni, a potražuje je potomak po majčinoj liniji Jelka de Marsano

- Bioskop "20. oktobar" u Beogradu, koji potražuju potomci porodice Petrović iz Niša.

- Robnu kuću TA-TA u Knez Mihailovoj br. 5 u Beogradu potražuju potomci porodica Komadinić i Radojlović.

- Hotel "Kasina" na Terazijama potražuju naslednici porodice Marković

- Kafana "Znak pitanja" u Ulici kralja Petra u Beogradu potražuju je potomci porodice Pavlović

- Robna kuća "Mitić" u Knez Mihailovoj br. 41-43 potražuju naslednici porodica Mitić i Garašanin

Zadužbinu Nikole Spasića, Knez Mihailova 47 i 49, potražuje zadužbina Nikole Spasića, jedna od retkih čiji rad nije bio potpuno ugašen. I danas imaju manji stan u jednoj od zgrada.
Pogledaj vesti o: Zakon o denacionalizaciji

Nastavak na Vesti-online.com...