Izvor: B92, 14.Okt.2011, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dosta balkanizacije Balkana"
Beograd -- Lideri država zapadnog Balkana okupili su se u Palati Srbija na sastanku Igmanske inicijative pod nazivom "Evropska perspektiva, saradnja i stabilnost regiona".
Igmanska inicijativa pozvala je danas na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i zauzela se za skandinavizaciju Balkana, jer je bilo dosta "balkanizacije Balkana".
Kopredsednik Igmanske iniicjative Aleksandar Popov rekao je, otvarajući skup, da se učešće zemalja članica na visokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nivou tumači kao podrška Inicijativi da se što pre normalizuju odnosi i sve potpisnice Dejtonskog sporazuma postanu članice EU.
Direktor beogradske kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" Mihael Erke je, pozdravljajući prisutne, ocenio da će na sastanku doći do veoma plodonosne diskusije.
Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov je naglasio da se Inicijativa zalaže za podizanje odnosa među državama regiona na viši nivo i dodao da se mora požuriti sa rešavanjem otvorenih pitanja poput pitanja granica, izbeglica, procesuiranja ratnih zločina, sukcesije i statusnih i imovinskih procesa.
Popov je istakao da do zastoja u rešavanju ovih pitanja dolazi zato što se međudržavne grupe, stvorene da se bave njima, često ne sastaju.
"Podizanje odnosa na viši nivo znači i put ka pomirenju", poručio je on ističući da i dalje ostaju otvoreni problemi severa Kosova, kao i Bosne i Hercegovine, koja 16 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma nije postala funkcionalna država.
Kopredsednik za Bosnu i Hercegovinu Vehid Šehić rekao je da Bosna i dalje nije uspela da afirmiše političku odgovornost i moral u društvu, i da između ostalog zato zaostaje za ostalim zemljama regiona na evropskom putu, ocenivši da je teško kad se na začelju ostane sam, i pozvao EU da učini sve da i Bosna i Hercegovina uskoro dobije status kandidata za ulazak u Uniju.
Kopredsednik za Hrvatsku Zoran Pusić istakao je da je Inicijativa inicirala olakšanje putovanja građana i robe u regionu, da je bilo govora o saradnji pravosuđa, posebno u oblasti ratnih zločina i težnjama da se u državama regiona dostigne veća socijalna pravda.
"Nema boljeg ni sigurnijeg puta ka EU od saradnje među zemljama regiona i implementacije evropskih standarda"; poručio je on.
Kopredsednik za Crnu Goru Branko Lukovac je rekao da će se Igmanska inicijativa zalagati za veće angažovanje u pronalaženju kvalitetnih rešenja za otvorena pitanja u regionu i zatražio od predsednika država da u tom smislu podrže celovitost Bosne i Hercegovine.
Kopredsednici Igmanske inicijative založili su se za primenu nordijskog modela saradnje za Inicijativu i ocenili da se time može postići više na evropskom putu zemalja regiona.
"Balkanske zemlje ne moraju da kopiraju nordijski model, ali mogu da uče iz iskustva skandinavskih zemalja", rekao je generalni sekretar Nordijskog saveta ministara Haldor Asgrimson.
On je istakao da su zemlje Nordijske saradnje deseta ekonomska sila u svetu, a zajedno imaju 25 miliona stanovnika.
Asgrimson je rekao da Nordijska saradnja nije put ka ujedinjenju u jednu državu. Počela je kao saradnja nevladinih organizacija, a kasnije je prerasla u institucionalnu.
Članice Nordijske saradnje su Norveška, Danska, Finska, Švedska i Island i one zajedno nastupaju u mnogim međunarodnim organizacijama.
Savetnik bivšeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića Tomica Jakić rekao je da bi sa idejom Nordijske saradnje trebalo veoma pažljivo nastupati u javnosti, jer se zbog 20-godišnje negativne kampanje može čuti: "Opet hoće da nas stave u Jugoslaviju".
Rektor Visokog evanđelskog teološkog učilišta iz Osijeka Peter Kuzmič rekao je da su balkanske zemlje sličnije zemljama Južne Amerike, nego severne Evrope, te "da bi došle do nordijskog tipa saradnje neophodni su sekularizacija i promicanje pluralne klime".
Na 22. sesiji Igmanske inicijative učestvuju predsednik Srbije Boris Tadić, predsednici Hrvatske i Crne Gore, Ivo Josipović i Filip Vujanović i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić, kao i komesar Evropske unije za proširenje Štefan File.
Igmanska inicijativa osnovana je u novembru 2000. godine i predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore, a njena misija je da promoviše i omogući lokalni i regionalni dijalog u oblasti politike, ekonomije i kulture, promoviše izgradnju poverenja i zastupa demokratske vrednosti, da obavlja monitoring i pozitivni pritisak na vlade Dejtonskog trougla, što bi omogućilo bržu normalizaciju odnosa.
