Izvor: RTS, 08.Jan.2015, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktorskim studijama potrebne promene
Procenat doktoranada u odnosu na ukupan broj studenata u zemljama EU varira od jedan do sedam odsto. U Srbiji je 2013. godine bilo 16.972 doktora nauka i gotovo 15.000 polaznika doktorskih studija. Da te studije ne bi postale tek kursevi, već bile svrsishodnije i kvalitetnije, pretrpeće promene.
Prolaznost na doktorskim studijama ne može se posmatrati kao prolaznost na prva dve ciklusa studija opominju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << profesori. Jer nigde u svetu sto odsto studenata ne završava doktorske studije.
"U Norveškoj na njihovim univerzitetiam za pet-šest godina doktorira negde oko 50-60 odsto studenata. Na MIT-u je neki sličan procenat. Nauka nije apsoluno predvidiva. I zbog toga je teško i merljiva u pogledu različitih admiistrativnih mera kao što su ECTS krediti, gde je nekad mnogo više potrebno uložiti više truda da bi se došlo do nekog rezultata", kaže rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević.
Zato je potrebno promeniti standarde za njihovu akreditaciju.
"Da se čuje kakav je kvalitet naučnog rada vezan za doktorske studije, kakav je kvalitet mentorstva. Šta kažu doktorski studenti o svojim profesorima pa da se ta njihova mišljenja itekako uzmu u obzir. To su mišljenja onih čiji su stavovi relevantni", ističe Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Država školuje određen broj doktoranada, ali to nije dovoljno. Doktorske studije moraju da se vezuju za istraživačke projekte koje će finansirati upravo država ili privreda.
"Lar-pur-lar je bilo jedno dobro usmerenje u određeno vreme u književnosti, ali kada je u pitanju nauka, umetnost radi umetnosti, ili nauka radi nauke nije ono što mi možemo da finansiramo. Nauka mora više biti u službi onoga što je praksa", objašnjava dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Sima Avramović.
Ranije bi jedan profesor tokom svoje karijere izveo do petnaest doktora nauka.
"Niko ne očekuje da doktorand dobije Novelovu nagradu. Ali ste morali da imate neki doprinos u nauci i morali ste tačno da znate šta je to što vi radite u odnosu na ono što postoji u svetskoj nauci i da se prosto distancirate od toga i da kažete šta je vaš dopinos", navodi Branko Kovačević, dekan beogradskog ETF-a.
Danas na jednog profesora dolazi tri kandidata. Na privatnim univerzitetima ih je svojevremeno bilo daleko više. Zato treba ispraviti i disbalans između broja kvalifikovanih profesora-mentora i doktoranada, a studije integrisati, zaključuju profesori.
