Izvor: Blic, 14.Dec.2011, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor lidera je zakasnio
Prošlonedeljni sporazum lidera Evropske unije o tešnjoj ekonomskoj integraciji koja je neophodna da bi se sprečile dužničke krize u budućnosti predstavlja korak u dobrom smeru, ali će ga svetske berze po svoj prilici oceniti kao nedovoljan i zakasneli potez koji ne nudi kompletno rešenje sadašnje teške situacije u evozoni.
To potvrđuje i izjava Olivijea Blanšara, glavnog ekonomiste Međunarodnog monetarnog fonda.
- Veći sam optimista nego što sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio pre mesec dana i mislim da je postignut napredak. Međutim, to je samo deo rešenja, ali ne i rešenje - ocenio je on na poslovnoj konferenciji koja je juče završena u Tel Avivu.
U isto vreme agencija za kreditni rejting Mudiz saopštila je da će, u prvom tromesečju 2012, preispitati kreditni rejting svih država EU s obrazloženjem da na samitu nisu usvojene "dovoljno odlučne mere za stabilizaciju kreditnih tržišta, što kratkoročno gledano znači da su evrozona i EU i dalje podložni novim šokovima i da je kohezija evrozone izložena kontinuiranoj pretnji”. Vrednost evra je juče ujutru pala na azijskim berzama pošto su investitori zaključili da plan EU nije dovoljno radikalan da se spasi evrozona.
Mada je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da ne očekuje da će se sa kolegama ponovo sastati pre Božića, visoki zvaničnik EU ocenio je da će ih svetske berze prisiliti na novi susret mnogo pre nego što misle.
- Odluke političara evrozone nisu totalno razočarale, ali nisu donele ništa epohalno čemu smo se nadali kako bi zaista došlo do popuštanja napetosti na tržištima u dužem periodu - smatra Hauard Arčer, ekonomista finansijske organizacije "Global insajt”.
Lideri su se složili da pozajme 200 milijardi evra MMF-u kako bi mu se omogućilo da pruži podršku najzaduženijim članicama evrozone i odlučili su da godinu dana ranije, sredinom 2012. aktiviraju Evropski stablizacioni mehanizam (ESM), trajni fond pomoći. Te mere, zajedno sa ojačanim EFSF - postojećim "spasilačkim fondom” - treba da osiguraju pomoć za najproblematičnije zemlje, kao što su Italija i Španija. Samo Italija ima dug od 150 milijardu evra, koji dospeva za naplatu između februara i aprila iduće godine. Međutim, ESM će moći da se koristi tek za nekoliko meseci, a malo je onih koji se žure da daju svoj doprinos postojećem fondu. Tome svakako treba dodati prošlonedeljnu najavu agencije Standard end Purs o smanjenju kreditnog rejtinga svih država EU, uključujući najveće ekonomije Nemačku i Francusku, što će sniziti kreditnu sposobnost EFSF, a to znači da se ponovo može desiti da on ostane bez potrebnih sredstava.
Investitore obeshrabruje i činjenica da odluke usvojene na samitu tek treba da podrže prestonice učesnika skupa. Britanija je odbila da se pridruži sporazumu, a Fransoa Oland, glavni opozicioni kandidat na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj, poručio je da će zahtevati da se sporazum preispita ukoliko pobedi Nikolu Sarkozija u maju. A u Nemačkoj još nije utvrđena suma koja će biti izdvojena za MMF. Vlada i centralna banka se nadaju da će uspeti da se dogovore ove nedelje, ali je i dalje nejasno da li će države koje već dobijaju pomoć uplaćivati svoj doprinos i kako će se nadoknaditi manjak novca ako to ne budu činile.
- Bojim se da će nas događaji pregaziti u narednih nekoliko nedelja. Fiskalna koordinacija je dobra zamisao, ali to neće biti dovoljno da se reše problemi koje imamo - smatra Leo Varatkar, irski ministar saobraćaja.
Povezane vesti: Bilt za dve vrste razgovora o Kosovu, Tači: Taj predlog je prevaziđen Grčka: Kolaps na prelazima Evzoni i Dojran, prolaz samo preko Bugarske
